Органска пољопривредна производња у Србији је све заступљенија и све је веће интересовање произвођача да је покрену, о чему говори повећање њиховог броја и површина под таквом врстом производње, каже за Танјуг саветница министра пољопривреде за органску производњу и чланица организације „Serbia organica“ Ивана Симић.
„Тренутно је око 21.000 хектара под овом производњом и има близу 7.000 произвођача. Последњих година је добар тренд раста површина, броја произвођача, али и извоза ове хране“, поврђује Симићева.
Она наводи да је више фактора који утичу на оваква тренд, а један до њих су подстицаји које даје министарство.
„Подстицаји су претходних неколико година били све бољи. Такође, тренд у свету, па и Србији је да потрошачи све више брину о здравој исхрани, а пандемија је то још више подстакла. Такође, органска производња има изузетан друштвено-економски значај, јер је велики чинилац очувања сеоских подручја и идеална је за замље попут Србије, које имају мала газдинства са просеком око пет хектара, а такви произвођачи су све мање конкурентни без производа који дају додату вредност“, објашњава Симићева.
Истиче да има врло много површина погодних за органску производњу у брдско-планинским подручјима јужне и југоисточне Србије, а делом и у западним и централним деловма земље.
„Морам да додам да седам одсто површине Србије чине заштићена подручја, која су идеална за ову врсту производње. Предност оваквих сеоских подручја на којима годинама није било никакве производње је то да могу брзо да добију статус органских“, објаслина је Симићева.
Она је изнела податке да је сада свега 0,6 одсто пољопривредног земљишста под органском производњим, и нагласила да је задатак министарства да у наредних пет година те површине буду повећане на два до три одсто укупног обрадивог уземљишта.
Преузмите андроид апликацију.
