У њеној странци поручују да Французе неће преварити покушаји европских институција да нашкоде потенцијалној будућој председници.
Често је корисније држати предмет у фиоци него га решавати, што показује и случај Марин ле Пен, чију фасциклу у Бриселу извуку сваки пут кад она постане изборна претња. Свега седам дана пред одлучујући други круг француских председничких избора (24. април), у којем ће она укрстити копља с Емануелом Макроном, одјекнула је вест да је служба Европске уније за сузбијање превара (ОЛАФ) оптужила Ле Пенову за проневеру јавног новца.
Реч је, иначе, о истрази коју је ОЛАФ покренуо још 2016. године, тачно годину дана пре претходних председничких избора у Француској, кадa је лидерка екстремне деснице достигла незапамћену популарност. Тада су насловнице тамошњих медија, као и данас, преплавиле вести о томе да је Марин ле Пен проневерила више од 617.000 евра. Од ове суме је наводно лично потрошила око 137.000, док је била посланик Европског парламента.
Ипак, ова десничарка је на тим изборима, први пут од када постоји странка Национални фронт, укључујући и претходни ангажман њеног оца, ушла у други круг. Макрон је, као центристички кандидат и млад политичар, ипак победио и ушао у Јелисејску палату из које очигледно нема намеру да изађе, рачунајући да ће за који дан бити реизабран на још пет година.
У ОЛАФ-у кажу да им се због ових уочених неправилности обратио Европски парламент с намером да тражи да се тај новац врати. У међувремену је и париско тужилаштво потврдило да је у марту добило извештај у којем се за проневеру оптужују Ле Пенова и још троје сарадника, међу којима је и њен отац Жан-Мари ле Пен. Они су, наводно, поменути износ користили у политичко-националне сврхе, за личне трошкове и за финансирање појединих комерцијалних компанија блиских странци, као и парламентарној групи екстремне деснице Европа, нација и слобода.
Преузмите андроид апликацију.
