Новосадски је да са првим зрацима сунца и назнакама пролећа измилимо из наших домова и упутимо се ка „скенеру“.
„Скенер“ је добро познати део центра, тачније, путања у Змај Јовиној улици зашушкана редом кафића са обе стране.
Тик кад се одаљите од Милетићевог споменика и одважите се да, на путу до Дунавске или Пашићеве, не разгледате излоге већ прођете средином, можда несвесно, постајете тема о којој ће многи, смештени за баштенским асталима, прозборити.
Иако температура још увек једва досеже двоцифрену бројку, ћебенце и шоља топлог напитка решавају ситуацију, јер новосадски је „искенирати“ како се ко „носи“ ових дана.
Са једне стране пицерија Андријана и надалеко познати кафе “Corso“, са друге стране Маша и “Apsolut“ кафе, а у средини ви, премет „жирирања“ обе стране.
Док неки само дођу да „сркну“ јутарњи еспресо и прочитају који пасус у новинама, јер смо одрастали на серијама које су нас училе да тако успешни људи раде, други дођу да виде чега то по граду има новога или да буду виђени.
Ето и то је новосадски.
„Скенер“ је данас појава која се пре много година за старије новосађане називала корзо, само модификована и прилагођена данашњем времену.
Корзо је имао романтичну позадину, међутим, она се временом некако изгубила и преселила на друшвене мреже, док нови феномен, „скенер“, функционише по скроз другачијем принципу.
Уколико ти се неко свиди, ти га добро искенираш, питаш овога што седи до тебе да ли га познаје, ископате га на друштвеној мрежи, а тек онда потенцијално може да завлада романтика.
Улица која је важила за корзо била је улица којом си, да би прошетао, требао да одабереш најлепше одело, јер ћеш бити виђен.
Исто правило важи и за скенер.
Зато, данас када пролазите Змај Јовином увек имајте на уму да треба да будете „пицнути“, јер никада не знате ко вас посматра из оближње баште кафића.
Жене обуците најлепше хаљине, мушкарци испеглајте своје кошуље! А чарапе?
Чарапе могу да буду и бушне, то није ни важно ако нико не види. Ето, то је новосадски.
Преузмите андроид апликацију.
