Ако не свакодневно, барем је данас, поводом отварања Сајма књига у Новом Саду, идеална прилика за прозборити о значају књиге.
Недавно нам се јавио, донекле, оправдан страх: “Ново доба и технологија која долази са њиме у потпуности ће прегазити традиционалну књигу и оживети њену нову, online, форму.“
Иако је будућност традиционалне форме књиге прилично неизвесна, многи Новосађани ће вам рећи да књига није један од оних медија који ће ускоро изумрети, барем када је наш Град у питању.
Ако нам класично прелиставање постане бесмислено, ми ћемо скроловати, али од читања одустати нећемо.
Међутим, да ли је то исто? Да ли ишта може да замени онај осећај када под прстима осетите лист квалитетне хартије коју је пре вас већ неколико људи листало и, исту литературу, вероватно, доживело на потпуно другачији начин?
Новосађани се никада неће одупирати технологији и као сунђери ће упијати и усвајати све погодности које она доноси, али морамо напоменути да смо ми, ипак, она стара гарда која ће се у рату између електронске и класичне књиге одлучити за ненадокнадив доживљај какав може да пружи само повез међу рукама.
У последње време диже се фама око угрожености читалачке културе и тога како се овај медиј налази на климавим ногама, те опасном подручју.
У потпуној тишини дана, или уз неку лагану џез музику која нам само додатно продубљује чула, на старој хартији или јефтино штампана на танком листу, преко телефона, или e-book reader-a, она и даље успе да нас одведе у неку нову, сасвим другачију димензију и неку реалност у којој можемо да будемо оно што желимо.
Одједном сви брину о томе преко чега се чита, али се чини да постоји много већи проблем на који се не обраћа толико пажње, а то је садржај, а не форма.
Позитивна ствар у целој причи јесте то да наши суграђани, ипак, читају. Било да се одлучите за e-book варијанту или класичну књигу, Достојевски је Достојевски, зар не?
Ипак, иако не осуђујемо поклонике online литературе, највише волимо да се са књигом дружимо онако како су нас учили наши преци, на старински начин уз омиљену шољицу кафе, или чашу неког квалитетног вина.
Важимо за један од ретких Градова у коме су електронске књиге само олакшица када нам је потребно да нађемо нешто од стручне литературе. Једино нам се у таквим моментима библиотека учини као веома досадно и непрегледно место, док је у свим осталим случајевима непресушан извор инспирације.
И заиста, књига нам је чврст ослонац у свим покушајима оправдавања оне наше типичне новосадске надмености.
Лепа вест за Новосађане јесте та да је данас коначно отворен још један Међународни сајам књига.
Дуго смо се због пандемијске ситуације снебивали и налазили оправдања за то што не читамо.
Говорили смо, ето, чекамо Сајам да књиге буду јефтиније јер су у књижарама често скупље и за неколико стотина динара.
Сада, коначно можемо да одемо, пазаримо књиге за ситне новце и понашамо се новосадски, тј. читамо књигу у градском превозу, лежимо на ћебету у Дунавском парку уз омиљени класик, или једноставно уживамо у омиљеном роману сами у удобности свога дома…
Међутим, колико је, заправо, Новосадски читати када нас нико не види?
Преузмите андроид апликацију.
