Центар “Срце”, основан 1991. године у Новом Саду, је волонтерска, невладина, непрофитна организација која се бави пружањем емотивне подршке особама у кризи и превенцијом самоубиства. У почетку су услуге Центра биле намењене жртвама рата, али временом се увидела потреба да подршку пружају свима којима је то потребно.
Сваког дана, од 14.00 до 23.00 часа, волонтери Центра “Срце” разговарају с људима који су усамљени, узнемирени, повређени, тужни, очајни, несигурни и слушају њихове проблеме.
„Не држе им моралне придике, не омаловажавају њихове тегобе, не “теше” их да ће њихови проблеми проћи и, што је најважније, не говоре им шта да раде. У центру је загарантована анонимност и поверљивост и сви подаци које добијемо од корисника остају у оквиру Центра.
Услуге Центра су бесплатне. Важна нам је анонимност и свакој особи која нас позове, која је у кризи гарантујемо подршку и разговор без осуђивања. Ту смо да их саслушамо, да им будемо подршка и да кроз тај разговор можда заједно дођемо до неких одговора.
Верујемо да разговор помаже и да је некада веома битно да особа каже како се осећа и шта је то што је мучи, да то једноставно подели са неким. Нажалост, често се дешава да у својој околини немају некога коме би то могли да кажу и зато смо ту ми,“ рекли су из Центра.
Како наводе, неретко се дешава се да су они први који их питају како су заправо и шта је то са чиме се боре. Често осећамо несхваћено, тужно, уморно, беспомоћно, усамљено и сасвим је у реду да себи допустимо све ове емоције, наводе даље.
„У реду је да некада нисмо добро и у реду је да то поделимо са неким. Због тога нам је важно да створимо сигуран простор, да би могли да искрено кажу како се осећају и да поделе са нама оно што носе у себи толико дуго.
Често све ове преплављујуће емоције доводе и до мисли о самоубиству и покушаја истог. То код нас није табу тема и ту смо да отворено разговарамо о томе, да продубимо тему и да заједно схватимо шта је то што је довело до тога.
Ментални поремећаји, нарочито депресија и злоупотреба психоактивних супстанци, су повезани са више од 90% свих случајева самоубистава.
Међутим, не треба изгубити из вида да је самоубиство комплексни феномен који је резултат различитих социокултурних и личних фактора, те да се ризик од самоубиства повећава у периодима социоекономских, породичних и индивидуалних криза- губитак вољене особе, прекид емотивне везе, губитак посла или имовине и криза идентитета.“
Према Светској здравственој организацији, усамљеност је проглашена за нову здравствену претњу, а водећи светски стручњаци истичу да је последице озбиљније од оних које су повезане са гојазношћу и физичком неактивношћу.
„Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) у периоду од 2013. до краја 2022. године у Србији се догодило 9.801 самоубиставо. У том периоду, себи је одузело живот и 16 деце узраста до 15 година.
Што се наше статистике тиче, у 2023. године смо обавили близу 8 000 разговора са особама у кризи. Поред тога, у последње време смо сведоци већег броја самоубистава које медији преносе на различите начине.
Оно што нам је важно у јеку свега тога јесте етичко извештавање и поштовање новинарског кодекса. Верујемо да је оваква врста извештавања нешто што је постало пракса и да се не дешава из лоше намере.
Због такве врсте извештавања долази до Вертеровог ефект, који представља талас извршених самоубистава, а подстакнут је приказом самоубиства у медијима или описима у популарним делима литературе или кинематографије. Уколико било кога те теме виђене у медијма узнемиравају, ту смо и могу слободно да нам се јаве“, рекли су из центра за НС Уживо.
“Срце” подршку пружа путем три канала комуникације, то су телефон 0800/300-303, мејл vanja@centasrce.org и чет који можете пронаћи у доњем десном углу на сајту www.centarsrce.org. Свако може да изабере онај канал комуникације који му највише одговара и да тако потражи помоћ.
Преузмите андроид апликацију.