Глумац Радован Вујовић рекао је да би било дивно када би се филмови чешће снимали у местима у унутрашњости земље, као што је то био случај са остварењем „Било једном у Србији“, које се дешава и рађено је у Лесковцу.
Немања Оливерић и Радован Вујовић, протагонисти остварења у режији Петра Ристовског, које је настало према истинитим догађајима између два рата када је Лесковац имао надимак „Српски Манчестер“, говорили су за Танјуг о најупечатљивијим моментима из процеса настајања филма.
Филм је премијерно приказан у Лесковцу 6. марта, а потом су уследиле премијерне пројекције у Нишу, Новом Саду и Београду.
Филм је тренутно у биоскопима широм Србије.
„Мало место живи када у њега дође филмска екипа. Пуно људи, дешава се нешто. Пуно је деце која хоће да се сликају, учествују. Има где да се преспава, па неки ресторани да нахране неке људе. Цело место некако живи. Било би лепо када би тога било још“, рекао је Вујовић.
Глумац Немања Оливерић је истакао да је „Било једном у Србији“, снимљен у тренутку када се све дешава у Београду и Новом Саду и да је „велика ствар за Лесковац“.
Оливерић је истакао да је глумица Слобода Мићаловић, родом из Лесковца, била „озбиљан репер што се тиче дијалога“ током снимања „Било једном у Србији“.
„Кад смо причали о дијалекту нисмо се трудили да буде као што је сад и као што је некад било. Трудили смо се да направимо свој језик филма. То је оно што лектор ради и што глумци раде с редитељем. Правимо свој језик на коме комуницирамо. Имамо ту потпуну слободу“, рекао је Оливерић.
Према његовим речима, „кад причаш са људима из околине Лесковца постоји велика вероватноћа да не разумеш шта причају“.
„Андрија који је играо мог помоћника, с њим кад причаш мораш два пута да ти каже да би чуо шта је рекао. Са брда поред Лесковца одакле је он, другачије причају него у центру Лесковца“, рекао је Оливерић.
Како би се постигло да сви у филму имали јединствен језик, глумцима из Београда је појачаван дијалект, а Лесковчанима је спуштан, навео је Оливерић.
Говорећи о тренутној хиперпродукцији серија у Србији, Вујовић је оценио да у тренутној понуди разних серија има доста квалитетних.
„Људи уче, труде се, све се диже на виши ниво, професионалније је све, озбиљније. Гледамо стране серије на Нетфликсу и ХБО. То је и нама циљ. Све ближи и ближи смо“, рекао је Вујовић.
Оценивши да сваки нови пројекат у Србији у неком аспекту помери границе, Вујовић је истакао акционе сцене у „Јужном ветру 2“ које су сада „на завидном нивоу у односу на оне рађене код нас протеклих десет година“.
„Створила се екипа људи која зна то да смисли, изрежира и сними. Има младих директора фотографије који су феноменални, као у серији „Време зла“, и може да стане раме уз раме са неким страним“, приметио је Вујовић.
Оливерић је истакао да је код нас и даље најтеже је направити успех са ситкомом, какви су у иностратнству били „Пријатељи“ или „Два и по мушкарца“, пошто и даље имамо исте екипе које раде криминалистичке и хумористичке серије.
Вујовић сматра да је код нас „највећи проблем у сценарију“, пошто у страним продукцијама постоји екипа писаца за једну епизоду, односно сваки лик има свог који је задужен за његове форе, шале.
„Кад имате осам људи који пише једну епизоду и само једног, то је велика разлика. А сценарио је основа свега, драме, комедије, свеједно. Комедија је генерално тежа од драме. На 10 глумаца који умеју драму, имате једног глумац који уме комедију. Исто је и са писцем који зна да напише да је смешно и кад је читање“, приметио је Вујовић.
Преузмите андроид апликацију.
