Okrugli sto „Srebrenica kao tema za istoriografiju“, u organizaciji Instituta za savremenu istoriju i srebreničkog Udruženja „Most’ održan je danas u Beogradu a jedan od ciljeva skupa bio je da se ukaže na potrebu da se istoričari uključe u davanje suda o tom događaju iz jula 1995. godine, koji se, kako je ocenjeno, koristi kada treba demonizovati Srbiju, ali i za kvarenje odnosa između Srba i Bošnjaka.
„Srebrenica mora da bude problem i za istoričare i istraživače srodnih struka“, rečeno je na skupu na kojem su govorili direktor Instituta Predrag Marković, predsednik Udruženja Most Veljko Đuruć Mišina, predstavnik Centra za istraživanje rata i ratnih zločina iz Banjaluke Miroslav Ljubojević, profesor Mihajlo Vučić i autor knjige „Crne marame Srebrenice“ Radomir Pavlović.
Marković je ocenio je da je Srebrenica, „mali grad lepog imena“, „jedna od najstrašnijih reči u našoj istoriji koja se koristi kada treba demonizovati Srbiju.
„Malo šta je više štete nanelo srpskom narodu od propagande o Srebrenici“, ocenio je on i dodao da je događaj u Srbebrenici iz propagandnih razloga naduvan.
„Srebrenica se koristila i kao izgovor za jedan od najvećih zločina u istoriji međunarodnog prava za bombardovanje Srbije i okupaciju KiM, jer izgovor je bio – nikada više Srebrenica. Znamo koliko se koristi i za kvarenje odnosa između Srba i Bošnjaka – deo bošnjačke javnosti Srebrenicu koristi kao razlog za negovanje mržnje prema svemu što je srpsko, za vaspitanje novih generacija sa narativom koji ističe mržnju i zločin, a koji možda priprema osvetu“, smatra Marković.
Marković, koji je podsetio da postoje i sulude konstrukcije dogadjaja da je to bila zavera zapadnih obaveštajaca koji su Srbe ubedili da to urade, naglasio je da je važno da se zapitamo i za odgovornost srpskih činilaca u Srebrenici.
„Važno da se brojevi ustanove, ali i da se sa njima preteruje. Ne zaboravimo da je u Kragujevcu stradalo 2.920 ljudi a ne 7.000 – da li to smanjuje zločin u Kragujevcu? Priča sa brojevima je problematična kada je primenimo na duge primere“, rekao je on.
Prema rečima Markovića, priča o Srebrenici nas dovodi i do bolnog pitanja, odnosno do četiri nivoa odgovornosti – počinioca, nalogodavaca, onih koji nisu sprečili dešavanja i onih koji nisu kaznili počinioce.
Marković je upitao i šta bi bilo da su zločinci kažnjeni, da su se tako obe naše države ogradile.
„Naše je da se za istoriju budućnosti suočimo sa tim kako je došlo do toga da jedan junački narod bude blaćen i kakva je to odgovornost raznih rukovodstava“, naveo je Marković.
Veljko Đurić Mišina koji je bio nekada na čelu Muzeja žrtava genocida u Beogradu, izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa Instiutom za savremenu istoriju, i naglasio da Srebrenica mora da bude problem i za istoričare i istraživače srodnih struka.
„Želimo da istaknemo potrebu da se o Srebrenici oglase prvenstveno istoričari. Smatramo da su protekle tri decenija dovoljna istorijska distanca da se daju određeni sudovi zasnovani na principima istorijske nauke. Istorijska nauka poznaje procese dugog trajanja i kada se shvate počeci i tok moguće je pretpostaviti krajni cilj“, rekao je Mišina i kao važno ocenio to da se kontekst teme i događaja iz 1995. stavi u okvir za istoričare i za istoriografiju.
„Srebrenica je postala mit koji nije poželjno rušiti i ostavila je u zaboravu zločine iz Prvog i Drugog svetskog rata“, rekao je on i naglasio da žrtve treba popisivati a ne brojati.
Podsetio je da je na tome insistirao još 2014. jer popis nije apsolutna istina već donja granica podataka koje treba menjati na pouzdanim činjenicama.
Dodao je da lično zna za dva slučaja živih Srebreničana koji imaju svoje grobove u Srebrenici.
Mišina je izrazio žaljenje što Bojan Dimitrijević nije mogao da dođe i predstavi biografiju Ratka Mladića, koja će, kako je dodao, ući u zbornik sa skupa i biti plasirana na internetu.
Miroslav Ljubojević govorio je o stradanju Srba u opštinama srednjeg Podrinja kao i tome da je najviše ljudi, oko 40 odsto stradalo 1992. godine – 13.841.
„Posebna monstruoznost ispoljena je tokom neprijateljskog napada na položaj VRS 1992. na Glođanskom brdu, kada su napadnute jedinice na spavanju. Gotovo svi su zarobljeni, a nakon toga ritualno ubijani odsecanjem glave, nabijanjem na kolac, pečenjem na vatri, te zakivanjem živih ljudi ekserima za drvo“, rekao je on i naglasio da je samo na taj način stradao 51 čovek.
Ljubojević je naveo da su svi ti zločini dokumentovani obiljem materijalnih dokaza prvog reda, ali da sve to ipak nije bilo dovoljno pravosudnim institucijama u BiH da precesiraju i adekvatno kazne zločine nad Srbima u srednjem Podrinju.
„Sramotni su podaci da je za zločine nad Srbima u tom delu potvrđena optužnica protiv 20 Bošnjaka. Četvoro je pravosudno osuđenih, oslobođenih pet, protiv 10 ih je postupak u toku, a za zločine pravosudno je izrečeno 29 godina zatvora“, rekao je on.
Autor knjige „Crne marame Srebrenice“ Radomir Pavlović rekao je da nijedna primarna grobnica nije bila u Srebrenici a da su Srbi za to dobili 1.000 godina zatvora.
Selaković: Đorđe Mihailović imao samo jednu želju da počiva na Zejtinliku
Preuzmite android aplikaciju.
