Hapšenje Osmana Mehmedagića, poznatijeg pod nadimkom Osmica, širim slojevima javnosti u regionu, manje poznatog direktora Obaveštajno-bezbednosne agencije (OBA/OSA) u Bosni i Hercegovini, izazvalo je velike potrese u, ionako veoma „trusnoj“ bošnjačkoj političkoj sceni u Sarajevu, ali i uopšte u ovoj „nikada dovršenoj“ zapadnobalkanskoj državi, koju „niko ne želi, dok je svima potrebna“.
Predmet „Osmica“ preti da otvori pravu „Pandorinu kutiju“, kada je reč o, najblaže rečeno, sumnjivim aktivnostima OBA, koja je, zapravo, „politički, duhovni, organizacioni i institucionalni naslednik“ nekadašnjeg AID, odnosno bošnjačke obaveštajne službe iz vremena građanskog rata.
Služba se nalazi pod neposrednom kontrolom porodice Izetbegović.
Takođe, od pomenutog perioda, ova kontroverzna bezbednosna služba nalazi se pod neposrednom kontrolom porodice Izetbegović i Stranke demokratske akcije.
Prethodni bošnjački član „kolektivnog šefa države“ i lider SDA, Bakir Izetbegović bio je i formalni „šef“ ove bezbednosne službe devedesetih godina prethodnog veka, dok je njegov naslednik na tom položaju bio Šefik Džaferović, aktuelni član Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda, takođe prvak Izetbegovićeve stranke.
Sopstvene resurse, ova služba, vremenom je postavila, gotovo, isključivo u svrhe zaštite političkih interesa SDA i bošnjačkih nacionalnih elita, a zatim i konfesionalnih „struktura“, koje se oslanjaju na politiku navedene partije.
Bez obzira na „kozmetičke promene“ u organizacionoj strukturi Agencije (prema nacionalnim principima), služba bezbednosti ostala je isključivi organ zaštite interesa bošnjačkih nacionalnih i političkih elita i to onih, koje su bile oslonjene na „poslovne i političke imperije dinastije Izetbegović“ i njenih bliskih saradnika.
OBA je postala „regrutni centar“.
Niz godina prošao je u „zatvaranju očiju“ kod predstavnika međunarodnih protektorskih ustanova u BiH, kad je reč o lukrativnim poslovima Agencije, kao i o njenim vezama sa međunarodnim terorističkim organizacijama radikalnoislamske konfesionalne i političke provenijencije.
U poslednjih šest godina, obaveštajne službe iz Regiona, ali i sa „svetskih meridijana“, upozoravale su vlade svojih država da je OBA postala „regrutni centar“ u mobilisanju radikalizovanih muslimana iz regiona i njihovog terorističkog angažovanja u militantnim organizacijama, poput zločinačkih Al Kaide ili Islamske države.
Dakle, paralelno sa periodom od kada se na čelu ove institucije nalazi Osmica Mehmedagić.
Ko je uhapšeni Osmica?
Ko je uhapšeni Osmica, čije privođenje je izazvalo proteste „zabrinutih građana“ ispred Suda i Tužilaštva BiH?!
Osmica je bio lični pratilac Alije Izetbegovića u toku rata u BiH (u kome je dva puta ranjavan, kao pripadnik Armije BiH), a nakon Dejtonskog sporazuma, volšebno je „napredovao u obaveštajnoj karijeri“, da bi na osnovu ličnog zalaganja Alijinog sina, Bakira Izetbegovića, postao direktor OBA, 2015. godine.
Jedna od prvih afera, gde je bilo „uključeno“ ime Osmice Mehmedagića, odnosi se na pokušaj ubistva, tada premijera Srbije, Aleksandra Vučića u Srebrenici, upravo 2015. godine.
Usledila je, jedva prikrivana logistička podrška angažovanju radikalnih islamističkih boraca na mnogim bojištima diljem Bliskog istoka, pre svega u Siriji.
Od perioda rata iz devedestih godina prošlog stoleća, uspostavljene veze sa duhovnim strukturama Islamske zajednice u BiH, samo su jačale, dok su dokazi o koruptivnoj prirodi relacija Izetbegovićevog SDA i bezbednosne službe postajali sve očigledniji.
Podrška birača Bakiru Izetbegoviću i SDA postala je znatno „skromnija“.
Međutim, podrška birača Bakiru Izetbegoviću i SDA postala je znatno „skromnija“ u poslednjih nekoliko godina, da bi, donedavno, neprikosnoveni „bošnjački nacionalno-politički pokret“, doživeo pravi debakl na prošlogodišnjim lokalnim izborima.
Pod neposrednim uticajem i sa podrškom političkog Zapada, u bošnjačkom političkom korpusu jačaju tzv. „građanske političke opcije“, od kojih su mnoge, zapravo „odmetnute“ frakcije SDA. Pomenute opcije imaju istovetan odnos, kao i SDA, prema državno-političkim i nacionalnim pitanjima, odnosno izazovima pred kojima se nalazi ova nestabilna država.
Međutim, pristup rešavanju datih pitanja, unekoliko je izmenjen ili „modernizovan“, tj. „približen“ mlađim generacijama u biračkom telu, posebno u urbanim sredinama, gde su na pomenutim, prošlogodišnjim izborima i pobedili.
Delatnosti OBA u fokusu interesovanja.
U datim okolnostima, delatnosti OBA i njenog direktora, našli su se u fokusu interesovanja međunarodne zajednice, državnog tužilaštva i Suda BiH.
Nakon privođenja direktora, koji je sada osumnjičen za niz krivičnih dela, „izbio je spontani protest nezadovoljnih građana“, koji je bio organizovan od strane Jasmina Mulahusića, radikalnog islamiste, a na demonstracijama pojavili su se i Mirza Hajrić, uticajni prvak SDA, negdašnji šef kabineta Alije Izetbegovića, zatim Jasminko Akšamija, zet Bakira Izetbegovića, te radikalni imam, Nezim Muderis Halilović.
Paralelno sa procesima protiv Osmice, istražni organi proveravaju i rad Sebije Izetbegović, supruge lidera SDA.
Politički kraj dinastiji Izetbegović?
Postavljamo jednostavna pitanja – da li je na političkom Zapadu usvojena procena da je došao „politički kraj dinastiji Izetbegović“, koji, zaista predstavljaju „zlu kob BiH“, te da li je „raspakivanje OBA“, u funkciji nekog šireg političkog „raslojavanja“ u bošnjačkom političkom telu, ali i u BiH i to pred opšte izbore naredne godine?
Takođe, iz kojih razloga Šefik Džaferović ne pruža odlučnu podršku Osmici, kao što to čini njihov šef, Bakir Izetbegović?
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića, možete pročitati ovde.
Autor: Ognjen Karanović
Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
