Слабашне наде „црних“ да ће „коалиција јамајка“, демохришћане „спасити од неумитног одласка у опозицију“, не уноси немир у редовима социјалдемократа, који, готово и не помишљају на могућност обнове „црно-црвене коалиције“, која је владала Немачком у претходним годинама, што би Шолцу, свакако помогло да „постане канцелар“, али и да отклони могућност да будућа влада буде „направљена без црвених“.
Свестан је овај искусни политичар да је немачки народ „демохришћане послао на клупу за одмор“! Макар и привремено… Остаје једино питање, због чега се то догодило?!
Демохришћани су оптуживани за промашаје у вези са имиграционом политиком (што је била тема и на претходним изборима), као и за неконзистентне ставове у вези са „зеленом политиком“ и нејасно представљеним механизмима око сузбијања последица пандемије на плану економије и социјалне политике.
Такође, „окривљени су“ и за лоше „управљање“ здравственом кризом. Међутим, у стратешким, посебно идеолошким ставовима (уколико се сложимо да данас, уопште и постоји јасна идеолошка диференцијација у погледу постојања групација на немачкој и европској политичкој сцени) у вези са свим наведеним питањима, која су замерена демохришћанима, не можемо да препознамо одређене битне разлике код политичких опција заступљених у евентуалној „семафор коалицији“.
Стратешки опредељен правац немачке унутрашње и спољне политике, утврђен у претходним деценијама, свакако је доминантан и у политичким плановима партија из потенцијалне „семафор коалиције“.
Када је реч о тим питањима, разлике у односу на демохришћане, можемо да пронађемо једино у методологијама имплементације стратешких циљева немачког друштва у наредним деценијама. Уз „замор бирачког тела демохришћана“, овде можда можемо да пронађемо и круцијални разлог, који је условио и „крах црних“ на, тек одржаним савезним изборима.
На овим изборима, немачки народ „следио је“ опредељења бирача исказивана на изборима у протекле две године у многим европским државама.
Јасно је да се народи Европе, доминантно опредељују за „политику либералног и левог центра“. Очигледно је да је то било опредељење и немачких бирача. На тај начин могли бисмо да објаснимо и чињеницу да се 300.000 бирача десничарске Алтернативе за Немачку, овај пут определило за „политику социјалне сигурности“, коју нуде социјалдемократи, као и за „зелену политику“, коју су понудили Зелени.
Отворена, европска, либерална Немачка са снажном социјалном политиком, остаје трајно опредељење немачког политичког тела.
Доказ за ову тврдњу налазимо и у околностима у којима „немачки алтернативци“, већ у неколико претходних изборних циклуса, непрестано и изражено губе поверење код својих бирача. Пружање подршке партијама које намеравају, евентуално, да формирају „семафор коалицију“, говори нам да је немачки народ опредељен и за реформу Европске уније, која би била усмерена у правцу њеног „јачег повезивања“, посебно у областима спољне, безбедносне и одбрамбене политике.
Такође, потенцијална „семафор коалиција“ биће принуђена да редукује „методологију компромисне политике“, коју баштини „епоха Меркелове“, када је реч о „европским и глобалним пословима немачке владе“.
Свакако, према изазовима које продукују утицаји Русије и Народне Републике Кине у „европским пословима“, „семафорци“ ће заузети „оштрију реторику“. Описана реторика биће усмерена и према земљама западног Балкана (нарочито, уколико зелени „преузму“ немачку дипломатију), посебно према Србији и Републици Српској, али битне стратешке позиције Немачке из претходних година, неће доживети велике модификације.
(крај)
Аутор: Огњен Карановић, историчар
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде.
Преузмите андроид апликацију.
