U Velikoj Britaniji održavaju se možda i najveći građanski protesti strukovnog karaktera u istoriji ove drevne države.
Naime, konzervativna vlada Rišija Sunaka suočava se sa strahovitom socijalno-političkom krizom u vezi sa statusom Nacionalne zdravstvene službe (NHS), niskom zaradom (uslovljenom visokom stopom inflacije) i uopšte položajem zdravstvenih delatnika.
Međutim, ovi masovni protesti otkrili su i mnoge slabosti „kriznog“ i „postbregzitovskog političkog sistema“ u Velikoj Britaniji. Konzervativci su brzo izgubili poverenje finansijskih tržišta kada je Tras objavila rizičan plan za pozajmljivanje milijardi funti za finansiranje najvećih smanjenja poreza u zemlji u poslednjih pet decenija, a sve u nastojanju da podstakne ekonomski rast.
Plan, zajedno sa skupim energetskim subvencijama za domaćinstva pokazao se kao prevelik za investitore sa rizikom rashoda od 70 milijardi funti.
Troškovi državnog zaduživanja su naglo porasli, funta je pala rekordno nisko u odnosu na dolar, a Banka Engleske intervenisala je da stabilizuje tržište državnog duga. Hipotekarne stope su brzo rasle u očekivanju da će centralna banka morati dodatno povećati kamatne stope kako bi smanjila inflaciju.
Dok inflacija beleži svoje rekorde nakon kraha tržišta obveznica usled najavljenog, ali neimplementiranog smanjenja poreza za „Londonski City“ u vreme vlade „nesrećne glavice kupusa“, Liz Tras (koja će, pored ove „doskočice“ o budućnosti njene vlade ostati upmaćena jedino kao premijer u toku čijeg mandata je preminula dugogodišnja britanska vladarka, kraljica Elizabeta II), usledila je i kriza na tržištu nekretnina u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Naglo i iznenadno povećanje hipotekarnih stopa učinilo je kupovinu nekretnina mnogo skupljom. Banka Engleske povisila je svoju ključnu kamatnu stopu za 0,75% (podigavši je na 3%), što je bilo najveće povećanje u poslednjih nekoliko decenija.
Prosečna vrednost stambenih objekata pala je za 0,9% u oktobru prethodne godine i navedeni procenat nije bitnije izmenjen ni na početku 2023. godine. Broj odobrenih hipoteka od septembra prošle godine opao je za 10%. Oba podatka su jasni signali da viši troškovi otplate kredita smanjuju potražnju za nekretninama. Cene stambenih kredita porasle su na više od šest procenata nakon kratkotrajnog fiskalnog plana bivše premijerke Liz Tras.
Sve je to bio siguran znak da građevinski sektor ulazi u period značajnije krize, a uz postojeću energetsku krizu, pored ostalih aspekata uslovio je umanjenje vrednosti britanske funte u odnosu na merički dolar i visoku stopu inflacije (za britanski format ekonomskog sistema). Koji je bio odgovor britanskog političkog estabilišmenta na ove izazove?
Nakon odlaska Tras (drugog premijera Velike Britanije u 2022. godini), „fotelju u Dauning strit broj 10“ dobio je bivši ministar finansija Riši Sunak.
Peti premijer Ujedinjenog Kraljevstva od Bregzita, namlađi je britanski šef vlade u poslednjih 200 godina. Negdašnji saradnik „Goldman i Saksa“, te Fulbrajtov stipendista, istovremeno je i najbogatiji premijer u britanskoj istoriji, s obzirom da njegova lična imovinska karta „govori“ da je „ponosni“ vlasnik imovine vredne 780 miliona funti.
Poreklom iz Indije, takođe, Sunak na čelo britanske vlade nije došao na osnovu pobede na izborima unutar Konzervativne stranke, ali je postao „prihvatljaiv“ za „dezorijentisane krugove establišmenta“ torijevskih političkih snaga. Dobio je podršku Dominika Raba (nekad bliskog saradnika Borisa Džonsona), ministra pravde, a i Džeremija Hanta, ministra finansija, inače čoveka kog mnogi smatraju odgovornim za katastrofalno stanje britanskog zdravstvenog sistema.
Jasno je da veze premijera Sunaka sa Džeremijem Hantom, te njegova ranija „poslovna biografija“ ukazuju da Velika Britanija ni na koji način neće promeniti svoju spoljnopolitičku orijentaciju oslanjanja na Sjedinjene Američke Države, što je i dokazala, čak i isticanjem u politici izolacije Rusije nakon februara 2022. godine.
Međutim, koje efikasne mere je preduzela kako bi „obuzdala“ finansijsku, ekonomsku, socijalnu i političku krizu u Ujedinjenom Kraljevstvu?
Osim odluke da podrži nameru Anglikanske crkve da „Boga u kanonskim i dogmatskim pitanjima“ okarakteriše kao „rodno neutralno“ ili „nebinarno biće“, te podrške Britanskoj pošti da ilustracija kralja Čarlsa III na novoj ediciji poštanskih markica bude publikovana bez simbola „krune“, vlada Rišija Sunaka nije učinila bukvalno – ništa! Ah, da! Ne bismo smeli da zaboravimo i da su Stiv Barkli, ministar zdravlja i socijalnih pitanja, kao i Mel Strajd, ministar rada i penzionog sistema najavili izradu „seta zakonskih rešenja, na osnovu kojih će štrajk zdravstvenih radnika, ubuduće, biti zabranjen“.
„Nebinarna vlada“, usvaja veoma dalekosežne zakone, koji predstavljaju potvrdu da je Britanija „dobrano zagazila“ u novu epohu transformacije njenog pravno-političkog sistema, koja nije viđena još od prve polovine XIX veka.
(nastaviće se)
Autor: Ognjen Karanović, istoričar, CZDS
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Ognjena Karanovića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
