На којим премисама премијер Сунак заснива своја уверења о победи Конзервативне странке на предстојећим општим изборима у Великој Британији 2024. године.
Након катастрофалних искустава са којима се Британија суочила после почетка руско-украјинског рата у фебруару 2022. године, Сунакова влада постигла је одређене резултате у погледу санирања тешких последица великог глобалног геополитичког и економског слома изазваних овом тешком политичком кризом.
Наравно, криза представља и последицу пандемије изазване вирусом короне из 2020. године, али и турбулентним изласком Уједињеног Краљевства из „загрљаја“ Европске уније. Међутим, у периоду од априла до јуна ове године, дакле у другом кварталу, стопа незапослености у Британији порасла је за свега 0,2%, са 4% на 4,2 процента, док је раст зарада највиши од 2001. године. У другом међугодишњем кварталу, просечна зарада у Великој Британији (без посебних накнада) порасла је за 7,8%.
Просечна зарада на недељном нивоу износи 613 британских фунти (око 713 евра), односно за 22 радна дана радници добију зараду у износу од око 3.140 евра.
У периоду од маја до јула 2023. године забележен је веома благи пад броја слободних радних места (за 66 хиљада). Према резултатима статистичких анализа у Великој Британији сада има 1.220.000 слободних радних места. Поред дефицита у погледу радне снаге, продуктивност по сату порасла за 0,7 процената у односу на прошлогодишњи други квартал. Такође, у периоду од априла до јула 2023. године забележен је стандардно бржи и виши раст просечних зарада у приватном сектору (за 8,2%), али су зараде порасле и у јавном сектору (за 6,2%).
Свакако, у политици зауздавања стопе инфлације велику улогу имала је одлука о подизању каматних стопа, што представља меру којој су прибегле готово све европске државе. Са друге стране, потребно је да разумемо да у последњих неколико деценија политичка опредељења британских грађана умногоме зависе од старосних разлика у бирачком телу. Наиме, јасно је да лабуристи имају велику подршку код старосно млађе популације, посебно „миленијалске“ и „генерације зед“.
Око две трећине бирача у „пензионерској популацији“ (изнад 65 година) гласало је за Конзервативну странку на општим изборима 2019. године. Уколико намеравају да остваре доминантну већину у односу на торијевце, лабуристи би требало да макар трећину тог бирачког тела мотивишу да на наредним изборима 2024. године „забораве на симпатије према конзервативцима“. Такође, Британци своја политичка опредељења на изборима изражавају и према „регионалним критеријумима“.
Наиме, тек 2019. године торијевци су успели „да пробију црвени зид“, односно да освоје 45 посланичких места у Доњем дому, која су иначе резервисана за изборне округе у централним (Мидланд) и северним деловима Енглеске.
Истовремено, резултати претходних општих избора у Шкотској готово су „угасили“ утицај лабуриста у овој држави Уједињеног Краљевства. Након унутрашње кризе у Шкотској националној партији (владајућој странци у Шкотској) крајем прошле и почетком ове године, утицај лабуриста у бирачком телу донекле је увећан.
Теме у вези са радничким питањима и правима, затим расном, социјалном, као и тзв. „воук“ политиком, такође представљају опредељујуће факторе за британске бираче на следећим општим изборима. После „тема из домена економске политике“, наведена питања можда ће бити и пресудна за „суд“ британских бирача на предстојећим изборима за британски парламент.
(наставиће се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Ognjen Karanović: Kraj torijevske vladavine u Velikoj Britaniji? (prvi deo)
Преузмите андроид апликацију.
