Обнова Исламског емирата Авганистана постала је „авет“ спољнополитичког дебакла Бајденове администрације и парадигма страховите несмотрености обавештајно-безбедносног апарата Сједињених Америчких Дражава.
Многи аналитичари и познаваоци унутрашње политичке структуре Сједињених Америчких Држава тврде да би за Бајденово бирачко тело, тај „дух“ сада већ „прошлости“ америчке „авантуре“ у Средњој Азији, могао да постане главни инхибитор председникових намера да 2024. године „освоји“ и други мандат у Белој кући.
Уистину, наведене тврдње или хипотезе из датих анализа извесно представљају претенциозне и олако изречене критике политичких корака које је актуелна администрација предузимала у вези са „авганистанком авантуром“ (као и у другим спољнополитичким подухватима), него озбиљне студије политичке будућности овог америчког државника, које би биле засноване на методолошки исправним поставкама.
Несумњиво, америчка и светска јавност, Бајдену нису опростили потресне сцене „катаклизме“ избегличке несреће на кабулском аеродрому, односно чувени стампедо десетина хиљада авганистанских грађана, који су, пред налетом талибанског тријумфа, покушавали да се укрцају на последње авионе, који су у паници и журби напуштали престоницу ове земље. Од тада, рејтинг америчког председника у сталном је паду.
Међутим, било би потребно да овај Бајденов дебакл и велику срамоту, коју су америчке снаге доживеле двадесет година након почетка интервенције и окупације Авганистана, поставимо у одређени контекст.
Већ смо нагласили да постоји својеврсна пракса администрација свих америчких председника, да комплексна политичка и геополитичка питања, покушавају да реше у првој години мандата, како би у години реизборне кампање (уколико је у питању први мандат председника САД), били у прилици да се посвете мање компликованим домаћим и међународним проблемима, тј. оним, који су „решиви“, што увек „оставља“ позитиван утисак код америчког бирачког тела.
На овај начин, требало би да посматрамо и „кабулску катастрофу“, која се догодила у првој години мандата Џоа Бајдена.
Са друге стране, чињеница је да Бајден није био председник када је извршена интервенција у Авганистану, нити је његова администрација усвојила одлуку о повлачењу из поменуте државе (то је учини Трамп, почетком 2020. године).
Наравно, у складу са овим чињеницама, Бајден не може да буде ослобођен од одговорности за срамно и „траљаво“ припремљен и реализова план евакуације, али јесте фактицитет да је његова администрација само имплементирала већ усвојену одлуку из времена мандата претходног „станара у Белој кући“.
Такође, сада потврђена обавештења и признања Беле куће да је у току евакуације из Кабула, погинуло десетак америчких војника и више стотина грађана Авганистана, који су покушавали да напусте ову државу, заиста би могла да угрози позиције Демократске партије, а самим тим и Бајдена, на предстојећим, „средњорочним“ (midterm elections) изборима, у другој половини ове године.
Међутим, поменуте предизборне позиције Бајдена и демократа, пре би могле да „дођу у проблем“, услед раста инфлација и потрошачких цена робе широког спектра, те проблема у ланцима снабдевања, због недостатка превозничке радне снаге у самим Сједињеним Државама, него због „хаоса на кабулском аеродрому“ из августа и септембра 2021. године.
Уствари, изузмемо ли „бег Американаца из Кабула“ да ли бисмо могли да детерминишемо друге пропусте у спољнополитичкој агенди председника Бајдена и његове администрације, у првој години мандата, а који би могли да „стекну потенцијал“ за евентуални пораз демократа на „мидтерм“ изборима 2022. године или на председничким изборима, 2024. године.
Потпуно је јасно да је Бајден напустио стратегију претходне администрације у вези са односом САД према Русији.
Наиме, макар у појединим аспектима, било је препознатљиво да је Трампова стратегија супротстављања расту економског, политичког и геополитичког утицаја НР Кине, искључивала Руску Федерацију, као потенцијалног или реалног војно-политичког такмаца, противника или непријатеља.
Наравно, након вишедеценијског (од стране званичне политике САД, посебно њихове чувене „дубоке државе“), пажљиво осмишљеног, урушавања релација између званичних Вашингтона и Москве, Трампова стратегија „раздвајања“ Кине и Русије, односно покушаја неутралисања кинеско-руског војно-политичког савеза, путем „релаксирања тензија“ између америчких и руских „геополитичких полова“, није добила прилику да буде у великој мери имплементирана. Једноставно, „није јој било омогућено“.
Од „уласка у Белу кућу“, Бајден је најавио да ће однос према Москви бити враћен на позиције од пре 2017. године.
(наставиће се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
