У развијеним економијама је због пандемије ковид-19 угашено чак 22 милиона радних места, известила је Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
У управо објављеном Годишњем извештају ОЕЦД-а о изгледима запошљавања, наводи се такође да је државним програмима за очување запослености, спроведеним у јеку кризе корона вируса, сачувано око 21 милион радних места.
Богате нације суочавају се са претњом дуготрајног раста стопе незапослености
Ипак, богате нације суочавају се са претњом дуготрајног раста стопе незапослености, јер много неквалификованих радника, које је пандемија раселила, тешко налази ново запослење, преноси CNBC.
„Многи послови изгубљени током кризе пандемије неће се опоравити“, рекао је Стефан Карсиљо, шеф ОЕЦД-ове службе за радна места и зараде током брифинга поводом објављивања извештаја.
У мају 2021, стопа незапосленосту у земљама ОЕЦД-а је смањена на 6,6 посто, али је и даље за најмање 1,0 посто изнад нивоа пре пандемије.
Од 22 милиона људи који су остали без посла широм економија ОЕЦД-а, осам милиона је незапослено, а 14 милиона се сматра неактивним.
Стручњаци ОЕЦД-а не очекују да се укупна запосленост у земљама чланицама ове организације нормализује до трећег квартала 2023.
Криза тржишта рада више ће утицати на младе него на ширу одраслу радну популацију
Ипак, ситуација са запошљавањем у појединим земљама, попут оних у азијско-пацифичком региону, које су показале да се боље сналазе у кризи, могла би брже да се поправи.
У извештају се наводи да ће криза тржишта рада на младе вероватно утицати више него на ширу одраслу радну популацију.
„Ожиљци у смислу запослења и зарада могли би дуго да се задрже код младих људи“, рекао је Стефано Скарпета, директор за запошљавање, рад и социјална питања у ОЕЦД-у.
Према студији ОЕЦД-а, утицај ковид кризе на младе био је у најмању руку двоструко већи него на одрасле генерално, а међу најтеже погођенима су млади у Канади, Сједињеним Државама, Мексику и Шпанији.
Потреба за снажнијим мерама за улагање у младе људе
У извештају се указује на то да се све ово дешава у ситуацији у којој већ одраније постоји проблем запошљавања младих и напомиње да је, према подацима ОЕЦД-а, било потребно пуних 10 година да се запосленост младих врати на нормалан ниво након глобалне финансијске кризе 2008. године.
Да би се „ефекат ожиљака“ ублажио, овог пута је потребно да се предузму снажније мере за улагање у младе људе, као што су, на пример, обука путем праксе у предузећима и преквалификација, рекао је Скарпета.
Према његовим речима, феномен рада на даљину који је подстакла пандемија представља једину светлу тачку у овој ситуацији, и охрабрује послодавце да буду флексибилнији и инклузивнији у својим радним политикама.
