Фискални савет је у свом Мишљењу о Нацрту фискалне стратегије Владе Србије за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину, оценио је како је најбитнија порука тог документа да се и поред растућих неизвесности не одустаје од стабилизације буџета и умањења јавног дуга у средњем року.
Фискални савет је оценио да је израда Нацрта у условима великих глобалних неизвесности услед рата у Украјини, енергетске кризе и снажног раста цена хране, добар сигнал да постоји институционална стабилност, да Влада има јасне смернице за управљање буџетом и јавним дугом и да још увек на својој агенди задржава спровођење структурних реформи у средњем року.
„Стратегијом је планирано да дефицит консолидоване државе у наредним годинама настави постепено да се смањује, са три одсто БДП-а 2022. на 1,5 одсто БДП-а 2023, затим на један одсто током 2024. године и на крају на 0,5 процента 2025. године. Достизање управо овакве путање фискалног дефицита Фискални савет оцењује као добар стратешки циљ“, наводи се у Мишљењу.
Додаје се како би циљ од 0,5 одсто фискалног дефицита ком се тежи у средњем року гарантовао дугорочну стабилност јавних финансија и довео до смањења јавног дуга, који би 2025. године требало да се спусти на око 50 процената БДП-а.
„Постепено смањење превеликог јавног дуга, који је тренутно на нивоу од око 55 одсто БДП-а, сада је нарочито важно због готово извесног раста каматних стопа у будућности. Наиме, уколико Србија не смањи свој јавни дуг, садашњи буџетски расходи на камате од око милијарду евра релативно брзо ће се повећавати наредних година, због раста трошкова задуживања, што ће бити све већи непродуктивни расход државе који ће вршити још снажнији притисак на јавне финансије земље“, оценио је Фискални савет.
Наводи се како је највећи пропуст Стратегије то што је подбацила анализа фискалних ризика и проблема јавних предузећа из сектора енергетике, Србијагаса и ЕПС-а.
Фискални савет прецизира да је разлог због кога је светска енергетска криза снажно погодила Србију то што Србијагас касни годинама са изградњом новог складишта за гас, а притом је постојеће неспремно дочекало грејну сезону, што је буџет током 2021. и 2022. коштало
500 милиона евра.
Додаје се да је дугогодишње лоше управљање ЕПС-ом довело до тога да ово предузеће не може да произведе довољно електричне енергије за домаће потребе, па Србија мора да увози струју.
Наводи се да се ти трошкови покривају кредитима које је ЕПС узимао, па се још нису прелили на буџет, али представљају огроман фискални ризик.
Фискални савет замера што Стратегија није узела у обзор ове проблеме и дала бар начелан план за њихово санирање.
Оцењује се да смањење буџета у односу на БДП, тако што би јавни приходи са садашњих 42 одсто БДП-а били сведени на 40 процената 2025. године, а јавни расходи са 45 процената на око 40,5 одсто, представља добро одмерен циљ.
Фискални савет је похвалио то што се притом не планира повећање пореских стопа, уз задржавање нивоа јавних инвестиција на шест до седам процената БДП-а.
„Средњорочни план јавних прихода из Стратегије оцењујемо као кредибилан, али ће зависити у великој мери од маркоекономских кретања која је тренутно тешко предвидети“, наводи Фискални савет.
Напомиње да је у Стратегији уважена глобална нестабилност, па је пројектована стопа раста смањена са 4,5 на 3,5 процента, средњорочно на четири до пет одсто, просечна инфлација ове године повећана на 9,2 одсто, уз смањење на три процента 2025. године, а текући дефицит платног биланса ове године повећан је ове године са четири на седам одсто, уз постепено смањење на шест процената БДП-а 2025. године.
Фискални савет сматра да је планирано смањење јавних расхода достижно, али у неким сегментима није довољно кредибилно планирано и има везе са завршетком овогодишњих једнократних исплата и ванредних издатака, попут помоћи пензионерима од 20.000 динара и младима од два пута по 100 евра, те ванредним издацима за здравство.
„Спорно је, међутим, да ли ће се остварити планирано смањење субвенција и нето буџетских позајмица са три одсто БДП-а из 2022. године на 1,9 одсто 2025. године. Оно почива на претпоставци да се више неће давати буџетска помоћ јавним и државним предузећима попут Србијагаса, што се не може оценити кредибилним без јасног сета мера за унапређење њиховог пословања“, наводи се у Мишљењу.
Додаје се да се очекује задржавање непромењеног учешћа зарада у БДП-у, али да су такви планови раније често били нарушавани већим растом плата у јавном сектору од првобитно планираних.
Фискални савет наводи да план структурних реформи није довољно представљен, квантификован, нити повезан са фискалним пројекцијама, што се и раније дешавало.
Закључује се да ће ревидирана фискална Стратегија највероватније садржати знатне измене у односу на Нацрт, али да би било веома важно да се задржи планирано умањење фискалног дефицита у наредним годинама.
Преузмите андроид апликацију.
