Међународни дан жена на селу обележава се сваког 15. октобра са циљем да се укаже на кључну улогу жена у руралним подручјима и њихов огроман допринос пољопривреди, развоју заједнице и обезбеђивању хране. Тим поводом, Савет за родну равноправност општине Бачка Паланка организовао је округли сто у Обровцу, где су жене које читав живот проводе у раду на селу поделиле своја искуства, изазове и предлоге за унапређење положаја жена у руралним срединама.
Према подацима за Републику Србију:
-
само 11% жена поседује земљиште,
-
60% њих нема право на пензију, а када је остваре, она је у просеку 17% нижа од мушке,
-
чак три од четири жене нису плаћене за свој рад,
-
неплаћени рад жена чини више од једне петине националног БДП-а,
-
жене проводе двоструко више времена у нискоквалификованим пословима,
-
платни јаз између мушкараца и жена износи 8,8% у корист мушкараца.
На територији општине Бачка Паланка, према последњим подацима, од укупно 3.133 незапослених лица, 55,6% су жене. Од 3.900 носилаца пољопривредних газдинстава, 26% су жене, док је међу стално запосленима на газдинствима 13 мушкараца и само 2 жене.
На округлом столу учествовале су Мира Бастајић – пензионерка и груповођа на њиви која се бави узгојем коза, Бранка Станковић која већ 23 године ради у овчарству, као и Зора Феђвер, која 38 година води фарму крава и бави се пољопривредом. Представнице удружења жена поделиле су примере добрих пракси, али и проблеме са којима се свакодневно сусрећу.
Рад на њиви, иако тежак, све чешће привлачи и жене и младе који желе да зараде додатни приход. Међутим, ниске цене производа, временске непогоде и одложене исплате радника представљају велике изазове. Као један од предлога, истакнута је потреба за оснивањем локалних погона за паковање пољопривредних производа, што би омогућило запослење и током зимских месеци.
Бављење овчарством описано је као посао који захтева љубав, стрпљење и свакодневни рад без годишњег одмора, али који, уз труд, може обезбедити стабилну зараду. Ипак, интересовање младих, а нарочито жена, за ову делатност остаје веома мало.
Жене које се баве сточарством и пољопривредом истакле су да успех у овим пословима подразумева ангажовање целе породице. Међутим, све је мање младих који остају на селу — куће су празне, а административне препреке и недостатак системске подршке додатно отежавају рад. Субвенције, када се урачуна ПДВ који се плаћа на сировине, често не обезбеђују реалну подршку.
Додатни проблем представља и правни положај жена које поседују земљу – оне немају могућност здравственог осигурања преко супруга нити право на породиљско одсуство, што представља озбиљан облик дискриминације и системски недостатак.
Удружења жена са села, окупљена око заједничких иницијатива, играју важну улогу у очувању традиције, развоју пољопривреде и туризма, као и у побољшању квалитета живота у руралним срединама.
Закључци округлог стола:
-
Приступ земљишту и кредитима: потребно је поједноставити упис власништва и увести повољне кредитне линије за пољопривреднице.
-
Формализација рада: убрзати пријаву сезонских радница и подстаћи послодавце да запошљавају жене.
-
Социјална и пензијска заштита: омогућити лакши приступ пензијском стажу, здравственој заштити и породиљским правима.
-
Дигитализација и едукација: спровести обуке из области дигиталних вештина, електронске трговине и одрживе производње, уз већи приступ саветодавним и иновационим програмима.
Жене на селу нису само „стуб породице“ – оне су покретачка снага сеоских заједница, чуварке традиције и носиоци економског развоја. Уз праву подршку, могу постати још снажнији мотор локалног напретка и равноправног друштва.
Преузмите андроид апликацију.
