Однос Србије и Европске уније двосмерна је улица и непоходно је да и Брисел од Београда добије јасан сингнал како би заједнички, јасно кренули тим путем, рекао је данас шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре на 29. Копаоник бизнис форуму.
Потребна нам је јасна слика, „то је двосмерна улица и важно је да се Србија одлучи куда жели да иде и да јасно кренемо тим путем“, рекао је Жиофре на панелу „Будућност Европе“, на којем је било речи и о ситуацији везаној за украјинску кризу.
Жиофре је нагласио да је важно да се у Србији прича о подршци ЕУ као и да пословни сектор и сви остали друштвени чиниоци у земљи промовишу интеграције.
„Не постоји сумња да је западном Балкану место у ЕУ, не постоји алтернатива томе“, рекао је Жиофре.
Додао је верује да се последњих година појавило много фрустрација, да се много тога десило, али да не треба бити озлојађен.
„Отворили смо грантове за инфраструктурне пројекте и то је све део инвестиционог плана од 30 милијарди евра бесповратних средстава“, навео је он и додао да се средства улажу, између осталог, и у изградњу брзе пруга Ниш-Београд.
Подсетио је да је ЕУ кључни трговински партнер Србије, да размена износи више од 60 одсто, а стране директне инвестиције из ЕУ 70 одсто.
Све теме су релевантне, али се историја од 24. фебруара, када је нападнута Украјина, убрзава и то се очитава у ЕУ, рекао је амбасадор и додао да је украјинска криза, криза без преседана која ће свакако имати утицај на то како Евопљани посматрају своје оркужење, животну средину, климатске промене, суседство.
Геополитички контекст је сада важан, рекао је Жиофре и подсетио да је и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла да ће ово бити први пут да се Комисија бави геополитичким питањима.
Геостратешки комапс нам помаже да утврдимо претње и одредимо курс, рекао је амабсадор и подсетио на позицију Молдавије, Грузије и Украјине по питању чланства у ЕУ.
На скупу су говорили и члан председништва Савеза економиста Србије Иван Вујачић, бивши амбасадор Душко Лопандић, Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике и Јелица Минић из Европског покрета у Србији, која је нагласила да би Србија, ако би добила подстицаје могла да повуче цео регион ка ЕУ.
Мајсторовић излаз из позиције у којој је Србија, тачно 10 година након што је поднела захтев за чланство у ЕУ, види у убразњу целог процеса придурживања западног Балкана, али не по аутоматизму, јер како је додао, нека питања, попут косовског и БиХ, морају бити решена пре тога.
Преузмите андроид апликацију.
