Одбор за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) усвојио је данас извештај и компромисне амандмане на извештај о Србији известиоца Европског парламента за Србију Владимира Билчика са 43 гласа „за“, шест „против“ и пет „уздржаних“.
Уочи гласања Билчик је захвалио колегама и додао да су имали четири круга састанака и да су на крају добили солидан извештај.
„Можемо послати солидну поруку нашим партнерима у Београду везано за одлучност ЕП да буде и даље ангажован на Западном Балкану“ рекао је Билчик.
У извештају је усвојен амандман којим се изражава жаљење због и даље ниског нивоа усклађености Србије са спољном политиком ЕУ, посебно у контексту рата у Украјини и подвлачи чињеница да Србија, као земља кандидат, мора да се придржава принципа и политике ЕУ.
„Примећује се усклађивање Србије са ЕУ у гласању за релевантне резолуције Генералне скупштине УН и суспензију Русије из Савета за људска права. ЕП изражава жаљење, међутим, због чињенице да Србија доследно није успевала да се усклади са рестриктивним мерама ЕУ против Русије, као и због блиских односа Србије са Русијом. Жали због чињенице да су кључне компоненте српске спољне политике у директној супротности са ставовима ЕУ, укључујући потписивање споразума којима се утврђују заједнички спољнополитички приоритети Србије и Русије за период 2023-2024. и састанке са високим званичницима из Русије који се налазе на листи санкција ЕУ“, пише у извештају.
У извештају се даље наводи да је ЕП забринут због именовања директора Безбедносно-информативне агенције (Александра Вулина), који је, по њиховим речима, познат по својој анти-ЕУ и проруској реторици.
Када су у питању демократија и владавина права, констатују усвајање амандмана на Устав и наглашавају да би реформски процес Устава требало да се настави као приоритет.
„ЕП поздравља усвајање мера за побољшање изборних услова и медијског окружења уочи избора у априлу 2022, као резултат међустраначког дијалога који је омогућио Европски парламент и поздравља спремност Народне скупштине да настави дијалог“, пише у извештају.
Извештај позива српске власти да појачају напоре у заштити људских права.
У извештају се осуђује отварање канцеларије „Руссиа Тодаy“ у Београду и покретање онлајн сервиса вести на српском језику и позивају се српске власти да се супротставе хибридним претњама и ускладе са одлуком Савета о обустављању радиодифузних активности Спутњика и РТ и позива се Србија да се бори против дезинформација.
У извештају се изражава забринутост због закаснеле имплементације медијске стратегије и акционог плана и позива влада да повећа транспарентност власништва и финансирања медија и осигура независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
„ЕП жали због чињенице да је РЕМ доделио четири националне фреквенције каналима који су у прошлости кршили новинарске стандарде и позива на доделу пете фреквенције кроз транспарентан и непристрасан процес“, наводи се.
Европски парламент припремио је извештаје о Србији и тзв. Косову, као и о другим земљама Западног Балкана, који ће средином маја добити своју финалну форму за сваку земљу за 2023. годину, након пленарне седнице Европског парламента.
Ови извештаји имају само консултативну улогу и нису правно обавезујуће ни за земље чланице, нити за остале европске институције.
Амандман 462, који се односи на положај Рома у Србији, је одбијен и њиме се посебно позивају српске власти да предузму мере за решавање проблема дискриминације и неједнакости са којима се Роми суочавају, посебно у областима образовања, запошљавања и приступа јавним услугама.
Преузмите андроид апликацију.
