Архив Војводине поново је организовао ревитализацију изложбе поводом празника Сретење, која је прошле године успешно реализована у сарадњи са другим архивским установама Војводине, као и Историјским архивом града Новог Сада.
Овом приликом, изложба се фокусира на историјске чињенице које се односе на односе Срба из Хабзбуршке монархије и устаничке Србије, а које су допринеле стварању модерне српске државе.
Дејан Јакшић, аутор изложбе, истакао је да је сарадња између различитих архива била кључна у истраживању ових историјских догађаја.
„Изложба се заснива на сачуваним документима који осветљавају буне и устанке у Срему и Банату током Првог српског устанка, као и сарадњу између црквених власти у Карловцима и Новом Саду са устаницима. Поред тога, изложба документује и реакције хабзбуршке монархије на ове догађаје“ изјавио је Јакшић.
Посебно значајан тренутак који је изложба донела је помињање Карађорђа Петровића као вође устанка у документима, што је представљено јавности по први пут.
Карађорђе се у документима појављује као кључна фигура којој су биле посвећене молитве и црквене службе, нарочито међу пречанским Србима, као у Панчеву.
Огњен Карановић: Сретењски устав као темељ српске државности
Историчар Огњен Карановић, који је такође дао своје виђење значаја изложбе, нагласио је важност Сретењског устава који је, иако трајао кратко, оставио дубок траг у развоју српске државности. Карановић истиче да је Сретењски устав најбољи доказ да без уставности нема праве државности и да је српска револуција, која је обновила српску државу, била део ширег контекста европских грађанских револуција.
Према његовим речима, Сретењски устав није био само европски пример раног либерализма, већ и доказ да је српски народ тражио законитост и правну сигурност у својој држави.
Иако је Сретењски устав трајао само 55 дана, његов утицај на правну историју и развој српске државности оставио је дубок и трајан отисак.
„Устав је, додаје он, гарантовао основна права и слободе, како појединачне тако и колективне, што је било од пресудног значаја за изградњу српског националног идентитета.Без обзира на краткотрајност, Сретењски устав је остао као важан историјски документ који је поставио темеље за развој правне и политичке структуре Српске државе“.
Преузмите андроид апликацију.
