Урбани паркови помажу у борби против загађености, подстичу биодиверзитет (биолошку разноврсност) у центрима градова и доприносе контроли температуре и влажности. Зелене површине у центрима градова такође су од пресудног значаја за друштвену повезаност.
Урбани паркови, онакве какве ми данас познајемо, су места намењена уточишту, рекреацији и забави становништва. У Европи појавили су се у XIX веку, подстакнути прекомерним порастом становништва у градовима на врхунцу индустријске револуције.
Свакодневни живот људи тада чинила је комбинација лошег квалитета живота, нездравих услова и врло ограниченог, ако не и никаквог приступа подручјима са дрвећем или зеленилом. Како би приближили припитомљену природу човеку урбана изградње је повезали два концепта: зелене површине и физичко и психичко благостање. На овај начин створили су паркове – оазе природе.
Током 1843. године, архитекта Џозеф Пакстон пројектовао је оно што се сматра првим урбаним парком у Ливерпулу, у Енглеској: парк Биркенхед. Овај концепт је убрзо следио и Наполеон III који је у Паризу наредио отварање Булоњске и Венсенске шуме за јавност.
Карлос III дозволио је јавни приступ баштама палате Буен Ретиро у рекреативне сврхе, а парк је постао градско власништво средином деветнаестог века. Урбани паркови имају различита порекла, али њихово креирање и касније одржавање оставили су огроман утицај на свакодневни живот грађана па и историју. Није чудно сто се 24. маја прославља Европски дан паркова са циљем да се истакне њихова улога у очувању природних ресурса и људског здравља.
Било да су од историјског значаја или новоизграђени – урбани паркови су један од најзначајнијих бораца против загађења у нашим градовима. Не само што филтрирају воду, ваздух и земљиште, зелене површине функционишу као заштитни центар за размножавање врста и очување биљака. Зеленило и сам начин изградње парка доприноси регулисању температуре, влаге као и смањењу саобраћајне буке и буке других машина.
Тиме се директно делује на потребу одрживе енергије, јер паркови играју улогу природне климе. Шетајући се кроз паркове грађани су у могућности да се опусте и баве физиком активношћу, тиме позитивно доприносећи менталном здрављу и социјалном развоју.
Нови Сад, у својој амбициозној жељи да унапреди животну средину, приводи крају радове на новом парку у градском насељу Клиса. Пројекат реализује еколошко удружење „ЗЕЛЕНИ САД“, финансира компанија НИС у оквиру свог програма „Заједници заједно 2021“, а вредност пројекта је 13,5 милиона динара. Партнери пројекта су ЈКП „Градско зеленило“ Нови Сад, а подршку дају и Градскa управa за заштиту животне средине, „Зелена Столица“ и ЈВП „Воде Војводине“ Нови Сад.
Парк, са површином од површини од 27.500м2 , ће се налазити између Приморске улице са своје северне стране и Сентандрејског пута са своје источне стране, а са јужне стране се наслања на насип и канал Дунав – Тиса – Дунав. По завршетку пројекта, у парку ће се налазити нове посађене врсте биљака као што су млеч, бели јасен, црвенолисна шљива, ситнолисна липа и црни бор.
Поред нових врста биљака, у парку ће се налазити и дечије игралиште, теретана на отвореном и игралиште за баскет и фудбал као и соларно осветљење. Планиран завршетак радова на уређењу је на пролеће.
Самим тим сто се гради нови парк, оснажује се социјална повезаност и одговорност грађана, гради колектив и ствара плодно тле за одрживи развој града. Паркови нису само оазе природе, већ и оазе будућности.
Преузмите андроид апликацију.
