Опозиција која се крије под слоганом „Србија против насиља“ константно вређа интелигенцију народа који кристално јасно види да овде није реч о борби против насиља, већ константна агресија коју нуде као једини свој политички програм и који се прожима кроз све поре друштва, од улице до Народне Скупштине Републике Србије.
Када бисмо направили ретроспективу деловања опозиције окупљене око квази борбе против насиља у последњих десет дана, ништа осим управо тог насиља нисмо ни видели.
Распиривање агресије и мржње, ширење дезинформација и вређање су све што се од њих нуди уз подршку својих медија.
Угрожавање невиних људи је почело да превазилази сваку меру, па тако имамо од прошле недеље и физичке нападе на четири активисткиње СНС које су радиле своје легитимне страначке активности, које постоје и раде се деценијама свуда у свету.
Ако се осврнемо на овај период, као и на све пре тога, видимо да се насиљем иде против Србије, губећи компас ко је мета, због чега и да се из дана у дан померају границе лудила. Насиље је једина политика и метод који опозиција познаје и то иронично окупљена под називом листе парадоксалног назива „Србија против насиља“.
Да ли то једино имају да понуде Србији?
Напади на жене на улици само зато што раде свој посао и подржавају нечију политику, зар је потребно да се иједан грађанин земље Србије осећа угрожено? Није прошло много од тога што је јавност занемела пред сведочењима недужних жена од којих једна има свега 23 године, које су брутално нападнуте у центру града и којима су нанете озбиљне физичке повреде.
Брука и срамота српске опозиције се наставила само неколико дана касније у Народној Скупштини. Поред вређања, лупања и псовања и скандалозних изјава на рачун у том тренутку председавајућег професора Стојана Раденовића, остаће запамћени као посланици који су крали тоалет папир из скупштинског тоалета, а затим су наставили са дивљањем, и папир су бацали током заседања Скупштине. Поред насилничког понашања на улицама Београда и у највишој институцији Републике, мржњу су константно сејали путем друштвених медија и својих медија, „Н1“ и „Нова С“ позивајући на нереде и износећи лажи.
Народ је поново могао да се увери ко су заправо ти „борци против насиља“, а пружили су и одличну слику како би се понашали када би преузели државу.
Преузмите андроид апликацију.
