Један од наших најугледнијих позоришних фестивала Стеријино позорје биће одржан по 70. пут од 26. маја до 3. јуна у Новом Саду. У Такмичарском програму биће представљено девет представа и три у програму “Кругови”.
Такмичарски програм 70. Стеријиног позорја чине четири представе са простора бивше Југославије – три праизведбе дела наших аутора и то: „Језик копачке“ Филипа Грујића и Ивана Ергића из Загребачког казалишта младих, „Наличје аутора“ Бориса Лијешевића из Црногорског народног позоришта и „Београдски трио“ Горана Марковића из позоришта у Новом Месту. Такође и једно тумачење класика Бранислава Нушића – „Народни посланик“ Македонског националног театра у Скопљу.
Осим иностраних продукција, Такмичарски програм доноси пет представа из Србије.
У питању су праизведбе из Сомбора („Изузети“, текст Ђорђе Петровић, режија Миа Кнежевић), Лазаревца („Српској омладини“, Димитрије Туцовић, аутора и редитеља Златка Паковића), Новог Сада („Искупљење“, по роману Бранимира Шћепановића, у режији Вељка Мићуновића) и Београда, односно Атељеа 212 (“Нико није заборављен и ничега се не сећамо”, по роману Мирјане Дрљевић, у режији Бојане Лазић).
Ту је и ново тумачење савременог класика Душана Ковачевића “Свети Георгије убива аждаху” у режији Милана Нешковића и извођењу ансамбла Југословенског драмског позоришта.
Програм „Кругова“ чине три представе: „Отац, Кћи и Дух Свети“, по тексту Мате Матишића и режији Јануша Кице, „Дрвене птице“ Лидије Дедуш и редитеља Ивана Плазибата и „Бој на пожиралнику“, по новели Прежихова Воранца, и у режији Јернеја Лоренција.
Лауреатима Стеријине награде за животно дело награде ће бити уручене на затварању фестивала.
Историја Позорја
Као стални фестивал националне драме и позоришта такмичарског карактера, Стеријино позорје установљено је 1956, у оквиру обележавања 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти великог српског комедиографа Јована Стерије Поповића.
У дефинисању програма и статуса Стеријиног позорја учествовале су најистакнутије личности тадашњег друштва, културе и уметности. У првом Одбору Стеријиног позорја (Градско веће Новог Сада, 29. март 1956) били су, међу осталима, Јосип Видмар (председник), Иво Андрић, Милан Богдановић, Бранко Гавела, Велибор Глигорић, Димитар Кјостаров, Младен Лесковац, Вељко Петровић, Томислав Танхофер, Радомир Радујков, Милош Хаџић… Тада су јасно артикулисани програмски циљеви: кроз стални фестивал националне драме унапредити позоришну уметност и стимулисати развој драмске књижевности.
Преузмите андроид апликацију.
