У Србији је од почетка ове године усвојено 30-оро деце, од којих је петоро дато на међународно усвајање, а услове за усвајање тренутно испуњава 293 детета, рекао је Стеван Поповић из Министарства за бригу о породици и демографију.
Поповић је за Танјуг навео да је код 747 парова и појединаца постоји подобност за усвајање, коју утврђује Центар за социјални рад, а обавезни критеријуми које морају да задовоље су да су здрави, да имају редовне приходе, да могу да прилагоде породичну динамику новом члану, као и да нису осуђивани.
Такође, Центар за социјални рад утврђује и да ли дете испуњава услове за усвајање, а критеријум је да је остало без родитељског и породичног старања, што значи да међу блиским сродницима детета нема никога ко би га прихватио, и у том случају се тражи усвојитељска породица.
Када је реч о правима биолошких родитеља у односу на усвојено дете, Поповић објашњава да од тренутка усвајања, према Породичном закону, престају све обавезе и права родитеља у односу на дете и обратно.
„Биолошки родитељи немају право да трагају за дететом и да знају где се оно налази“, рекао је Поповић.
Он напомиње да се однос са биолошком породицом може обновити када дете напуни 15, односно 18 година, додајући да тада може да затражи податке о биолошким родитељима од Центра за социјални рад који је учествовао у поступку усвојења.
„Усвајају се она деца без родитељског и породичног старања која немају ослонац у биолошкој породици из различитих разлога“, објаснио је он.
Када је у питању заштита деце без родитељског старања у Србији, Поповић указује да постоје два облика – заштита у хранитељским породицама и у установама социјалне заштите, а да се одређује једно или друго у зависности од потреба и карактеристика детета.
На питање каква је разлика између хранитељских породица и оних које усвајају децу, Поповић наводи да дете у хранитељској породици борави привремено, док је усвојење трајни облик заштите детета.
„Дете у хранитељској породици борави неко време, а затим иде у друге облике заштите, за које је пожељно да буде усвојење. Са дуге стране, усвојење је трајни облик заштите детета и то је основна разлика“, навео је он.
Без обзира да ли се ради о хранитељским породицама или онима које усвајају децу и једни и други пролазе кроз обуке у оквиру којих се припремају за преузимање улоге.
„У оквиру обуке они се упућују у то да је хранитељство привременог карактера и да је хранитељска породица дужна да се у складу са својим могућностима и способностима брине о детету као породица, док се усвојитељи припремају да је усвојење трајни облик заштите и да је оно нераскидиво“, рекао је Поповић.
Он је додао да у Србији има око 4.000 хранитељских породица у којима борави око 6.000 деце која имају до 26 година.
На питање да ли постоји разлика у процедури уколико децу из Србије желе да усвоје страни држављани, Поповић објашњава да и једни и други морају да испуне исте критеријуме, а да је једина разлика што су страни усвојитељи припремљени на то да једино могу бити кандидати за усвојење детета са сметњама у развоју.
„Зато је нама међународно усвојење важно, јер представља шансу за ону децу која не могу да пронађу домаћу усвојитељску породицу“, рекао је он.
Поповић је навео и да појединци могу да усвоје децу, али да је златни стандард код усвојења да се трага за породицом.
„Нeкада су карактеристике деце такве да се породица може теже пронаћи, у том случају појединци постају кандидати. Центар за социјални рад може бирати појединца под условом да појединац прихвата дете са карактеристикама таквим какве јесу“, навео је он.
RGZ: Cene stanova u Srbiji u drugom kvartalu veće za 11,19% nego pre godinu dana
Преузмите андроид апликацију.
