Многи тамане намирнице које изазивају нагли скок шећера у крви верујући да су су здраве.
Многе намирнице садрже велику количину шећера у себи, те претеран унос истих може утицати на здравље, а посебно уколико имате дијабетес. За већину намирница се зна да садрже много шећера у себи, међутим, постоје „скривени“ шећери и за многе намирнице не бисмо рекли да садрже шећер.
Ендокринолог Армине Афонина издваја пиринач, пшенично брашно и суво воће као скривене изазиваче скока глукозе у организму.
Шећер није једини кривац
Према Афонининим речима, поред слаткиша, постоји много намирница с високим гликемијским индексом за које сте били убеђени да саџе минимум шећера и да су безопасне. Међутим, многе од њих утичу на ниво глукозе у крви. На пример, пецива од пшеничног брашна, бели пиринач, паста и пире кромпир убрајају се међу намирнице које брзо подижу шећер у крви.
Када конзумирамо такве угљене хидрате, тело их брзо разграђује, што изазива нагли скок шећера, а затим и нагли пад, после чега следи осећај глади и умора. Такође, висок гликемијски индекс имају гриз, корнфлекс, чипс и вафли.
И међу поврћем има проблематичних намирница, а то се пре свега односи на кувану цвеклу, шаргерепу и бундеве. Такође, суво воће може имати концентрисанији садржај шећера, што такође доприноси повећању глукозе.
Афонина препоручује умереност када је у питању суво воће и саветује комбиновање са храном богатом влакнима и протеинима како би се смањио утицај на шећер у крви.
Начин припреме хране утиче на гликемијски индекс
Афонина наглашава да начин припреме хране може значајно да промени њен гликемијски индекс.
На пример, пире кромпир има већи гликемијски индекс од печеног кромпира, док кувани бели пиринач може да изазове бржи скок глукозе од смеђег пиринча, који садржи више влакана и сложених угљених хидрата.
Влакна успоравају апсорпцију шећера, чиме се смањује гликемијско оптерећење оброка.
Важност физичке активности
Афонина препоручује уравнотежену исхрану која укључује различите изворе протеина, здравих масти и угљених хидрата са ниским гликемијским индексом.
Уз правилну исхрану, умерена физичка активност такође може помоћи у стабилизацији шећера у крви, смањењу телесне тежине и смањењу ризика од хроничних болести као што је дијабетес. Редовно вежбање помаже телу да боље користи инсулин, хормон који је кључан за регулисање глукозе у крви.
Преузмите андроид апликацију.