Скупа производња, лош садни материјал и проблем са откупом, окупили су малинаре око израде Националне малинарске стратегије од 2022. до 2025. године.
Кажу да је ово први пут да су проблеме, али и решење на исти начин сагледали струка и наука као и представници извозника и ресорног министарства, те ће по формирању нове Владе тражити да стратегија постане правно обавезујућа за све учеснике у производњи – од њиве до полице.
Од блата до злата и назад. Српској малини последње деценије чак ни статус националног поноса и значајног учесника у БДП-у није успео да обезбеди мирну сезону. Зарадом готово нико никада није био задовољан. Ни произвођачи, ни хладњачари, ни извозници.
Таман када су велика светска потражња и добра цена 2021. обећале боље дане, стигао је хладан туш рекордног повећања трошкова.
„Откуп је био малине од 510 до 630, а ако сада хладњаче нуде 470 за смрзнуту прерађену малину која је укључује инпуте струје, кутије, кесе, најам радника, онда о чему ми причамо. Ми смо сви свесни да је тешко време, али проглашавати малину луксузом, мислим да то није на месту“, каже Божо Јоковић, произвођач малине.
С правом или без, луксузом је проглашавају извозници. Кажу да немачки, француски и белгијски потрошачи којима највише извозимо, на геополитичу кризу и хладну зиму реагују стезањем каиша. Извоз на та тржишта је готово преполовљен.
„Највећи пад је управо у том конзумном делу, мање се троши, мање се купује, смањују се амбалаже, мања паковања, да би се задржала количина паковања која се продају“, наводи Александар Богуновић из Привредне коморе Србије.
Чак и да је потражња за малином рекордна, а цена астрономска – не би било много вајде, јер имамо низак принос од око пет тона по хектару. Један одсто засада има противградне мреже, а тек три процента се наводњава. Још већи проблем је недостатак сертификованог садног материјала.
„Србија је требало да уради клонску селекцију пре свега оних сорти које су водеће у Србији. Ми нисмо, нажалост, то одрадили и зато се доста засади малине подижу са неквалитетним садним материјалом, чак се користи и садни материјал из производних засада“, наглашава проф. др Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Подстицаји за садни материјал
Држава даје подстицаје за производњу квалитетног воћног садног материјала, користе их произвођачи јабуке, трешње и боровнице, али не и малине.
„Министарство има меру која износи чак до 10 милиона динара, односи се искључиво на научно-истраживачке куће, јер то је врло специфичан посао. Да је неко аплицирао могао је да добије средства и могао је да почне да ради“, истиче Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
„Мислим да ту није постојала нека врста једноставно добре везе сарадње између институција научних, затим републичких институција и самих произвођача“, поручује Кесеровић.
До сарадње мора да дође што пре, јер без ње нема опстанка ни једног учесника у ланцу производње.
За почетак треба добити тачне податке о томе на колико хектара узгајамо малину. Оно што се сигурно зна, то је да од малине у Србији директно живи 500.000 људи.
Održana „Prva učenička kolonija-harmonija nasleđa i budućnosti“
Преузмите андроид апликацију.
