Некада какао и со, а данас криптовалуте. Шта је све кроз историју користило као платежно средство?
Још много пре него што се новац у папирном облику и металу почео употребљавати, људи су користили робу од стварне вредности као средство плаћања.
Оваква пракса “плаћања”заправо се звала робна размена, а била је карактеристична за сваку заједницу, која је имала своју валуту тј.производ који је био најпогоднији за размену. Производ који се бирао да се користи као средство плаћања најчешће је имао велику културну или практичну вредност за заједницу у којиј се употребљавао.
Који производи су служили као средство плаћања?
Још су на подручију Мезоамерике, територија данашњег Мексика, древне цивилизације попут Астека, Маја, Олмека и други користили зрна какаа као средство плаћања. Са једним зрном могла је да се купи нека ситница, а већом количином зрна се трговало чак и са робовима. Као пример можемо узети да се за 100 зрна какаа могао купити петао. И данас на овом поднебљу постој култ какаа, где се може видети да је какао имао велику вредност у прошлости.
Такође на овом подручју се користио и опсидијан као средство плаћања. Ово веома оштро и тврдо вулканско стакло се користило и као оружије и алат, али због своје изузетне вредности је било и платежно средство. Трговина опсидијаном је повезивала далеке области.
Африка је била подручије које је користило стоку као меру богадства, али и ретке шкољке.
Краве и козе на овом подручију су биле најчешће средство плаћања за земљу, трговину, али чак и женидбу.
У западној Африци, шкољке су постале једно од најраширенијих платежних средстава. Њихова вредност је била толико стабилна да су чак и колонијалне власти у неким деловима Африке накратко прихватале каури као званично средство плаћања. Ова шкољка због изузетне лепоте и лаке преносивости, се користила као средство плаћања и у Азији и Океанији.
Со је имала огромну вредност у Старом Риму и Средоземљу.
Со се користила за чување хране и била је тешко доступна у унутрашњости. Неретко су римски војници били „плаћени“ сољу, па отуда реч salary (плата).
На територији Азије, пре свега у Јапану и Кини се пиринач користио као облик опорезивања и размене.
На Тибету и Монголији чај се пресовао у плочице, те се тако користио као новац. Свака плочица чаја је имала своју вредност, сходно тежини и квалитету чаја.
У неким словенским и германским племенима, перле, крзна, ћилими, мед и восак су коришћени у разменама.
Да не заборавимо, у античкој Грчкој и Риму жито се користило као мера вредности при плаћању пореза и трговини.
Цигарете су такође имале велику вредност у ратовима и у затворима, када су оне постојале као једино средство размене и плаћања.
Почеци “правог” металног новца
Први ковани новац почео се у 7 веку пре нове ере користити у Лидији (данашња Турска). Овај новац био је израђен од природних легура сребра и злата.
Након тога, сребрњаци и златници постају главна валута плаћања широм других цивилизација. Па тако у Персији, Кини, Грчкој, Риму почиње да се метални новац користи у платежне сврхе.
Метали су били вредни јер су трајни, ретки и могли су се мерити и делити.
Папирни новац
Седми век биће забележен у Кини као век папирног новца. Тадашња династија Танг увела је папирни новац као једну врсту признаница које су користили за плаћање уместо тешких кованица.
Мног касније, у 17.веку појављује се папирни новац и у Европи, заправо први пут се почео користити у Шведској.
Модерна средства плаћања
Још у 18. и 19. веку појавили су се први чекови у исламском свету, а затим су се проширили и на подручје Европе.
Средином 20.века десила се револуција у начину плаћања када су се појавиле кредитне и дебитне картице.
Данас, иако у употреби, папирни новац, картице, чекови, све више се користе дигитална плаћања и криптовалуте, попут биткоина, блокчејна, апликације за плаћање.
Кроз историју, људи су користили оно што им је било вредно и практично – од соли до кованица, од чаја до биткоина. Оно што је заједничко свим платежним средствима је поверење у вредност онога што размењујемо.
Преузмите андроид апликацију.
