Покрет „Не давимо Београд“ иде од једног до другог краја Београда и тражи простор где може да заради.
Београд је престоница која се сваким даном све више развија, град који може да стане раме уз раме са светским метрополама.
Поред свега што је већ урађено у главном граду Србије, не престаје се са пројектима који ће Београд још више унапредити.
Нажалост, увек има и оних који мисле да је сваки пројекат прилика да се украде новац од грађана, по старој навици, и незамисливо им је да мотивација за допринос расту једног озбиљног града није новац.
Већ је познато и да ће „Насиљем против Србије“ опозиција искористити сваку прилику да изађе на улицу и позива на бесмислене протесте, а све под паролом да се бори за свој град?
Већ виђено и очекивано… Заиста, када су припадници дела опозиције у Србији могли да искористе две велике мајске трагедије да би покушали да насилно сруше власт и поредак, онда више ниједан њихов поступак не може да зачуди.
Чини се да ниже и не могу да падну. Под паролом „Насиљем против Србије“, скупило се, што би се у народу рекло, „С коца и конопца“ и изашло на улице.
А најтрагичније у свему је то да су спремни на све да би се домогли фотеља, новца и луксуза.
Сада покрет „Не давимо Београд“ иде од једног до другог краја Београда, и тражи простор где може да заради!
Скуповима узнемиравају грађане
У претходном периоду сведочимо покушајима нових протеста шаке људи који су предвођени Добрицом Веселиновићем.
Наиме, на Новом Београду, кријући се иза лажне бриге о животној средини, уређењу и зеленилу, окупљају се они који блокирају Улицу Јурија Гагарина како би спречили изградњу стамбеног објекта на приватној парцели.
Као и обично, на скупу је било присутно више шетача, родитеља са децом и знатижељних пролазника него оних који су дошли како би подржали још један преварантски скуп који је по налогу својих ментора тајкуна Драгана Ђиласа и Драгана Шолака одржао Веселиновић.
Наиме, скуп је одржан против градње објекта на зеленој површини и за то је оптужена градска власт, иако је реч о приватној парцели. Та парцела заправо са градском имовином нема са и зеленим површинама које су у власништву града нема апсолутно ништа.
То је објаснио и главни градски урбаниста Марко Стојчић.
– Као што је то постало уобичајено, опозиција користи сваку могућу прилику да лаже и узбуњује грађане и јавност. И данас су наставили са истом праксом наводећи да се мења урбанистички план како би се зелене површине и друге јавне намене претварале у парцеле за инвеститоре које би држава продавала након тога. То наравно није тачно обзиром да се ради о парцелама које су већ у приватном власништву и које су већ планиране за изградњу а и на којима углавном већ постоје објекти – рекао је Стојчић.
На поменутом протесту, учесници су носили транспаренте са натписима, а један од њих најбоље описује о чему се овде тачно ради, а то је: „Немате ви толико пара колико ми имамо другара!“.
Транспарент отворено и показује намере лажних еколога – увек је у питању само новац!
Јер, реч је о приватном поседу, па је тако једини циљ да власник да новац, како би прекинули са протестима.
Поражавајуће је што неко подцењује народ Србије и мисли да намере неће бити прозрете.
Овде на делу видимо већ разрађен начин да поједнинац рекетира грађане. Пример за то је Милош Јовановић, председник Нове демократске странке Србије који је итекако познат на територији градске општине Врачар.
Управо овде се баш његово име појављује, заједно са циљано измишљеним организацијама које се наводно баве очувањем Врачара, а посебно у делу Котеж-Неимар…
Узнемиравање широм Београда
Поред протеста у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду у блоку 63, посебно је занимљиво да се у исто време окупљају појединци на Бежанијској коси, истој оној локацији где су се појављивали представници Покрета „Не давимо Београд“ на месту где су тениски терени „Ђукић“ где су се појединци исто тако уцењивали не би ли извукли паре да престану да ремете ред и мир.
Исправно је рекао предводник ових скупова, Добрица Веселиновић када је истакао: “Грађански протести букте од Бежанијске косе и блокова, до Звездаре, Борче…”.
Није им стран било који облик застрашивања, стварања нереда, вређања путем интернета, нису више важне ни локације, већ се траже инвеститори и приватне парцеле са једним јединим циљем – да се врши рекетирање.
Цела кампања агресивне машинерије, која наводно води рачуна о природи и животној средини, се води како би се домогли новца и како би кроз најгори вид криминалне активности натерали инвеститоре да им плате како би им они омогућили да граде на сопственом поседу.
Дакле, Покрет „Не давимо Београд“ иде од једног до другог краја Београда, што каже Добрица Веселиновић и тражи простор где може да заради.
Од Бежанијске косе до Борче, то заправо и није важно. Само је битно да је земља у власништву физичког лица или фирме како би могао да се изнуди новац.
Као што су под паролом „Србија против насиља“ вршили насиље над грађанима Србије, тако и сада даве Београд – лажима, мржњом, крађом…
Чини се да њима није битна екологија, није им битно растиње, зеленило, већ само која је количина новца у питању.
Њихови „протести“ утичу на живот комшија, кретање, потпиривање мржње и вечите поделе у друштву.
Ипак, наш народ препознаје ко се води искључиво личним интересима, јасно је многима да иза лажних еколога не стоји љубав према суграђанима и природи већ искључиво према новцу који ће им приуштити живот на високој нози, наркотике, станове и скупоцена путовања.
Šolakovi „stručnjaci“ izmislili izbornu krađu u izveštaju ODIHR, a tamo je i zvanično nema!
Преузмите андроид апликацију.
