Зграда која и данас доминира Тргом галерија наменски је подигнута за Новосадску продуктну берзу 1926. године.
Наиме, непосредно по завршетку Првог светског рата, јавила се потреба за уређењем сфере економије.
Колико је трговина житом напредовала 1920. године, најбоље говори податак да су у Новом Саду све више куповале фирме из Аустрије и Немачке.
Иницијатори оснивања берзе, др Емил Палић, Станко Моротвански и Јосип Цвибах, нису хтели да одустану од своје идеје, па су енергично настави да лобирају да баш Нови Сад буде центар трговине житом.
Сав труд се исплатио 1921. године, када је Министарство трговине тадашње државе одобрило оснивање новосадске продуктне берзе на основу правила београдске берзе, под условом да се берза сама брине о свом издржавању, без икакве државне помоћи.
Пројекат за изградњу Зграде продуктне берзе, односно Галерије Матице српске, урадио је познати новосадски архитекта Лазар Дунђерски.
Занимљиво је поменути, да изведено архитектонско решење није освојило ни једну од прве три награде на претходно расписаном конкурсу, већ је одабрано накнадно.
Будући да је зграда првобитно била намењена финансијској институцији, и њен изглед је подређен тој намени, споља изгледа строго, пословно. Објекат има правугаону основу, са атријумом у средишту.
Главни улаз налази се централно постављен, окренут ка Тргу. До њега води високо степениште, подигнуто до нивоа прозора приземља. Наглашена су четири јака стуба, на којима је изведен плитак балкон, са оградом од балустера. Фасада се одликује плитким и са мером одабраним украсима, посебно у њеним вишим појасевима.
Адаптација зграде вршена је у периоду 1956. – 1958. године, када је овај објекат опредељен да у њему буде смештена новоформирана Галерија Матице српске, а тада је додат и још један спрат.
Том приликом, а за потребе музејске делатности објекта, урађене су извесне интервенције унутар зграде, па су поједине просторије преграђене и поједини зидови срушени.
Тако се данас из великог хола у приземљу, право напред, налази велика изложбена сала, намењена за излагање вајарских дела. На десној страни налази се неколико мањих просторија за сликарска дела, док се са леве стране налазе службене просторије и свечани салон.
Цео први и други спрат користи се за сталну поставку икона, слика и скулптура, док су на трећем, надограђеном спрату канцеларије кустоса, конзерваторске радионице и депо Галерије.
Колекцију Галерије Матице српске чине, између осталог, и некадашње колекције појединаца, као што су породична збирка Саве Текелије, колекција Милоша Бокшана, али и савремена колекција Саве Степанова, а уколико до сада нисте, свакако би требали посетити ову галерију.
Od gradske streljane do kulturne stanice – dvorac Eđšeg (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
