Јавно предузеће за склоништа информисало нас је да Нови Сад данас располаже са чак 158 блоковских и јавних склоништа.
У закуп је издато мало мање од стотину склоништа, а закупљени простори имају различите намене. Нама се, некако, учинило да највећи број ових простора, због своје величине, у неком моменту живота заврши као теретана.
Највише их можемо видети на Новом насељу и Лиманима, мада њихов број не оскудева ни у једном делу града.
А са којом су то намером грађена атомска склоништа у нашем граду? Млађе генерације нису доживеле, или се макар не сећају, њихових првобитних намена.
Погледајте и наше остале интересантне новосадске приче…
То су места који би, хипотетички, морала да издрже нуклеарни напад и све последице које га прате. Већина ових објеката настала је у време Југославије, а последњи пут су у намени заштите цивила у ванредним ситуацијама била коришћена у току бомбардовања 1999. године.
У мирнодопским условима држава расписује јавне конкурсе на којима се ова склоништа издају као магацински и пословни простори, а закупац се на крају обавезује да ће простор одржавати. На тај начин простор не пропада те ако нам икада, не дај Боже, поново затреба у заштитничке сврхе, биће врло брзо усељив.
Дакле, пре више од две деценије цео један комшилук се у страху за живот скупљао унутар тог простора и смишљао начине како да најбрже прекрати време док чека да се огласи сирена која ће дати знак да је потенцијална опасност прошла.
Издавање оваквих простора пуни џеп локалних заједница, а цене закупа су прилично јефтиније у односу на новоизграђене урбане локале.
Чему су све сведочили новосадски мостови погледајте овде.
Када уђете у једно атомско склониште, наићи ћете на чудне облике врата направљене тако да ако се херметички затворе ништа не може да их пробије.
Као када гледате филмове у којима тоне један брод, а само она чврста челична врата чувају неколицину живота од силе сурове воде која долази по њих.
Та врата су, ономад, пре двадесетак година сачувала многе животе и дала им сигурност. Те голе зидине које су и поред свих кречења и уређивања простора и даље некако стерилне, изродиле су кумства и пријатељства која трају и дан данас.
Деца која су у овим склоништима певала: “Авионе баци ми бомбоне…“ док су НАТО авиони прелетали изнад наших глава, сада махом имају своју децу.
Да нема оваквих прича њихова деца не би ни знала да испод брда које зими служи за санкање и бескрајну игру у снегу, постоји читав један лавиринт пролаза који је њиховим родитељима давао осећај сигурности у тешким моментима.
Данас се комшилук и даље скупља на истом месту, али овога пута како би довео своје тело у бољу физичку форму. Тако су атомска склоништа, некада асоцијација на заједничко гледање “Есмералде“, данас симбол за теретане и фитнес центре…
Преузмите андроид апликацију.
