Ових дана очекује се имановање нове Републичке Владе, коју ће опет, сасвим је сигурно, формирати Српска напредна странка. Странка која је кроз Републичке Владе за које је била одговорна и које је предводила, успела да унапреди и развије Србију током последњих десет година.
Немогуће је у једном тексту набројати све успехе претходних Републичких Влада током једне деценије, од броја реконструисаних домова здравља и болница, до изграђених нових клиничких центара и института, као и изградњу десет аутопутева и брзих саобраћајница, реконструкцију укупног железничког саобраћаја и увођење брзих возова у Србију, повећање плата и пензија и смањење броја незапослености, изградња Научно-технолошких паркова,… и могло би се тако у недоглед.
Можемо да преко неколико примера, користећи податке Републичког завода за статистику и Еуростата покажемо како је текао напредак у Србији током последњих десет година, иако су неке године имале и више изазова и мука.
Лакари и друго медицинско особље:
Све до почетка 2019. године основица за све запослене у здравству била је јединствена. Када су 2014. уведене мере фискалне консолидације и свима у јавним службама смањене плате, у здравству су исто тако подједнако биле умањене основице. У наредним годинама та јединствена основица била је увећана 2016. године 3%, 2017. године 5% и 2018. године 5%. Али је и даље постојала једна основица за обрачун зарада у области здравства.
Тек у јануару 2019. уведене су три различите основице за запослене у здравству – једна за доктора специјалисту, доктора медицине и стоматолога (3.099 динара), друга за медицинске и стоматолошке техничаре (3.155 динара) и трећа за остале запослене (3.014 динара), што је омогућило да се од почетка 2019. године лекарима, биохемичарима и стоматолозима плата повећа 10 одсто, медицинским и стоматолошким техничарима 15 одсто, а осталом немедицинском особљу, које ради у здравству, осам одсто.
Плате су током 2020. и 2021. године повећаване, а лекарима су исплаћене и једнократни бонуси због рада у пандемисјким условима. Током 2022. године увећана су поново плате, тако што су увећане и основице.
У плату здравствених радника урачунат је и корективни коефицијент, који се множи са основицом и основним коефицијентом, и он зависи од радног учинка, и он није уврштен у извор за ову илустрацију, већ само просечан износ плате. Тако да плата специјалисте, када се споје основица, корективни коефицијенти и радни учинак може да иде и до 160.000 динара месечно.
Зараде у Србији:
Подаци Републичког завода за статистику о априлским зарадама у Србији показују да су плате у јавном сектору веће него у приватном, будући да је просечна плата без пореза и доприноса у јавном сектору износила 77.886 динара, што је за скоро 7.000 више него у приватном сектору где је просек 70.975 динара.
Када је реч о зарадама у јавном сектору, највећа су примања запослених у државној администрацији, у просеку 86.889 динара, следе запослени у јавним државним предузећима са просеком 86.149 динара, док је покрајинска администрација са просеком од 83.758 динара на трећем месту.
Локална администрација заостаје по примањима за покрајинском за скоро 20.000, па је просек плата локалних службеника 64.700, док су радници у локалним јавним предузећима прошли незнатно боље од локалних службеника и у просеку примају 67.981 динар.
Број запослених у Србији:
Укупан број запослених у првом кварталу 2022. године износио је 2. 284 286 лица. У односу на исти квартал претходне године, укупна регистрована запосленост је повећана за 1,6%, односно за 36.086 лица.
Сектори делатности у којима је дошло до највећег повећања броја запослених су Информисање и комуникације (раст од 8.803 лица), Административне и помоћне услужне делатности (раст од 7.598 лица), Прерађивачка индустрија (раст од 5.675 лица) и Стручне, научне и техничке делатности (раст од 5 592 лица).
Извоз ИТ услуга незадрживо расте:
Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да је јуче да је у првих пет месеци ове године извоз услуга у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ) износио укупно 951 милион евра и истакла да то представља раст од 40,8 одсто у односу на исти период прошле године.
Брнабић је објаснила да је тај износ већи од укупног извоза 2017. године, када је износио 899 милиона евра.
Она је истакла да је ИТ сектор направио суфицит од 695 милиона евра, што представља раст од 49,1 одсто.
Инфраструктура и БДП:
Налазимо се на врхунцу инвестиционог таласа у изградњу путне саобраћајне инфраструктуре у Србији. У последњих 10 година изграђено је близу 400 километара ауто-путева и брзих саобраћајница.
Путна мрежа једна је од највећих капиталних вредности у Србији, а на њеној територији има близу 16.000 километара државних путева првог и другог реда, са 2.800 мостова од чега је близу 400 мостова на ауто-путевима.
БДП Србије у последњих десет година је у константном порасту. Улагања у привреду, инфраструктуру, здравство, образовање, дигитализацију нису престајала, а потписани су и бројни уговори о слободној трговини са великим бројем земља у окружењу, Европском унијом, Тусрком, НР Кином, а Србија је један од иницијатора сада већ успешног пројекта Отворени балкан.
Током последњих десет година Србија назаустављиво иде напред, упркос изазовима на које ниједна влада у свету није могла да утиче, као што је пандемија вируса Корона, ратни сукоби на тлу Европе и глобална економска криза. Упркос свим овим препрекама, па и онима изазваним природним катастрофама као што су поплаве, Србија се развијала, улагала у људски потенцијал, запошљавала младе, отварала нове фабрике, изградила нове путеве, прикључила се ИВ индустријској револуцији равноправно са западним парнерима, све у последњих 10 година. Паметним, искусним, промишљеним и домаћинским вођењем државе, током последње деценије Владе Републике Србије успеле су да одрже земљу на добром курсу.
Наставак напредовања и улагање у Србију и њене људе су велика очекивања која ће будућа Републичка Влада морати да испуни.
Преузмите андроид апликацију.
