За наредну годину прогнозирамо раст привредне активности од око три одсто, што представља релативно мало повећање у односу на овогодишњи раст, али је значајно с обзиром на то да се не може рачунати на једнократне факторе који су били присутни у овој години.
На убрзање раста БДП-а у наредној години утицаће раст реалних доходака услед обарања инфлације и очекивани благи опоравак европских привреда, док ће високе каматне стопе утицати на успоравање привредног раста, оценио је јуче Милојко Арсић, уредник Кварталног монитора представљајући нови број ове публикације у издању Фонда за развој економске науке (ФРЕН).
С друге стране, процењује да ће раст БДП-а у овој години износити 2,3 до 2,4 одсто, што је слично стопи раста од 2,5 одсто из 2022.
„Важна разлика је у томе што је прошлогодишњи раст остварен уз опадање привредне активности унутар године, док је овогодишњи раст остварен уз раст привредне активности унутар године. Расту привредне активности у овој години значајно су допринели опоравак пољопривреде од прошлогодишње суше, снажан раст производње електричне енергије услед отклањања проблема у ЕПС-у и изразито повољна хидролошка ситуација и висок раст грађевинарства. Процењује се да је збирни утицај ових једнократних фактора на раст привреде у овој години износио око један процентни поен, што значи да би без њих био остварен раст привреде од око 1,5 одсто”, рекао је Арсић.
Аутори кварталног монитора очекују да ће Народна банка (НБС) у наредним месецима наставити са применом рестриктивне монетарне политике како би се инфлација оборила у границе циља.
„Задржавање каматних стопа на садашњем високом нивоу у наредних неколико месеци је неопходно, јер је инфлација у Србији у новембру била највиша у Европи. Додатни разлог на задржавање рестриктивне монетарне политике је у томе што је базна инфлација, која одржава утицај системских фактора, као што су фискална и монетарна политика, кретања зарада, и даље висока. Смањивање каматних стопа НБС би макроекономски било оправдано, када укупна и базна инфлација уђу у циљни коридор. Евентуално, прерано смањивање рестриктивности монетарне политике имало би за последицу спорије обарање инфлације, што је макроекономски непожељно”, сматра Арсић.
Cena rada digitalnih radnika raste zbog tražnje na globalnom tržištu
Преузмите андроид апликацију.
