Обнова Православне цркве Светог апостола Томе, у Улици Лазе Костића 16 у Ковиљу, требало би ускоро да почне, будући да је Завод за заштиту споменика културе недавно одабрао извођаче.
Уговор вредан 48,8 милиона динара, с ПДВ-ом (48.817.344), закључен је с пет фирми – „Никовић компани”, „Орнамент-инвестинжењеринг”, „Декорат” и „Грамар” из Београда, као и „Прима идеа” из Новог Сада. У оквиру обнове храма, која ће, како је предвиђено, бити завршена за шест месеци, тачније 180 дана, планирани су грађевинско-занатски и конзерваторско-рестаураторски радови на крову и фасадама храма.
Како се из тендерске документације Завода за заштиту споменика културе може приметити, планирана је замена оштећених и деградираних елемената кровног покривача, елемената кровне конструкције на звонику и над бродом цркве, те обнова фасада, укључујући и рестаурацију и конзервацију вучене и орнаменталне малтерске пластике, као и осталих фасадних елемената.
Површине дотрајалог и оштећеног малтера делимично ће бити обијене, до здраве подлоге – опеке, док је ново малтерисање предвиђено искључиво фабрички справљеним малтерима, који су, по свом саставу, техничким карактеристикама и својствима, намењени реновирању историјских објеката.
Објашњено је да ће подножје фасада бити измалтерисано санационим паропропусним малтерима, до висине коју одреди надзорни орган, а радовима је обухваћена и демонтажа и поновна монтажа лимарских елемената. Комплетна фасада биће офарбана високо паропропусном силикатном бојом у минимум два тона и то по избору конзерваторског надзора.
Одлуком Владе Републике Србије, Српска православна црква Светог апостола Томе проглашена је за споменик културе 6. децембра 2005. године. Храм је грађен од 1842. до 1846. године. Монументална, једнобродна грађевина, с полуобличастим сводом, полукружном апсидом у ширини наоса и високим звоником, изведена је у духу класицизма.
Западном фасадом доминира прочеље са дорским стубовима и тимпаноном. На фасадама храма налазе се витки пиластри и хоризонтални венци, између којих су вертикална поља са полукружним архиволтама и са по једним отвором у средишту. На спољним зидовима цркве укупно је 14 прозора.
Кров је покривен бибер црепом, а високи звоник подигнут је на четири ступца, с тим да су западни уграђени у зид, док су источни слободностојећи и носе хор. На свакој страни звоника је по један полуобличасто завршени отвор, а изнад њега, испод капе звоника, по један сат кружног облика. Капа звоника је неправилног облика, са крстом на врху.
У унутрашњости храма доминира иконостас резбарен у комбинацији барокних и класицистичких елемената, са стилизованим орнаментима и натуралистички изведеним мотивима.
Израдио га је мајстор Јохан Кистнер 1870. године, док је иконе насликао украјински сликар Антун Клер 1934/36. године. Иконе су рађене по угледу на реалистичко сликарство Уроша Предића. На северном зиду храма је слика каменовање Светог Стефана, уље на платну, вероватно рад монаха сликара Рафаила Момчиловића.
Веће поправке и реконструкције на цркви су урађени током 1983. и 1996. године.
„Novosadska cvetna pijaca“ na platou ispred SPENS-a, 23. i 24. septembra
Преузмите андроид апликацију.
