Циљ сваког фоторепортера је да се у право време нађе на правом месту и својом камером забележи прави тренутак, или бар праве људе. Стеван Крагујевић тај циљ испунио је небројено пута.
Користећи неке од првих колор филмова у Југославији фотографисао је своју супругу са корпом и гускама у војвођанском селу, а управо то је 1950. била прва насловница у боји у СФРЈ. Нашла се на наличју часописа „Дуга“.
„У току рата, 1943. године, Барта (колега из Новог Сада) ми је продао један од првих колор филмова на овим просторима Чувао сам га само за снимање најближих. Тако сам у једном тренутку фотографисао и моју супругу Лепу која је у цегеру носила две гуске. Љубоморно сам чувао ту фотографију све док ми је, после рата, из Редакције илустрованог листа „Дуга“, нису затражили за насловну страну“, рекао је за „Дневник“ 2001. године.
Радећи при председништву СФРЈ, у Танјугу и највише у Политици у периоду од Другог светског рата па све до своје смрти 2002. године, Крагујевић је усликао скоро сваку битну фигуру тог времена, како у Србији, тако и у свету.
Тешко је набројати све личности које су са нашле у његовом објективу, али штета их је и изоставити.
Више пута фотографисао је Иву Андрића, па и у моменту када је сазнао да је добитник Нобелове награде.
Његова камера забележила је и друге великане писане речи, као што су Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Оскар Давичо, Добрица Ћосић, Васко Попа, Стеван Раичковић и многи други.
Фотографисао је и бројне светски познате уметнике, па тако његовом објективу нису побегли ни Елизабет Тејлор, Сидни Полак, Ален Делон, Орсон Велс, Луј Армстронг и остали.
Фотографисао је, наравно, и Јосипа Броза Тита, у више наврата, као и бројне друге политичаре који су га у то време посећивали.
Тако су на његовим фотографијама овековечени и краљица Елизабета, Фидел Кастро, Ричард Никсон, Моамер ел Гадафи, Едвард Тед Кенеди, Николаје Чаушеску, Индира Ганди и још многа друга имена.
Фотографисао је и значајне инфраструктурне и индустријске подухвате свог времена, па је тако сведочио подизању и подизању Новог Београда.
Као и сваки фотограф, осим „пословних“ фотографија званичника, личности, догађаја и манифестација, волео је да фотографише и „за душу“.
То су биле фотографије обичног живота, пејзажи са Тисе, рад различитих занатлија, као и бројни албуми посвећени родној Сенти, али и Београду.
Да је његове фотографије било вредно видети сведочи и то да се налазе у више од 50 књига, антологија, зборника и лексикона.
Многи његови радови и фотографије чувају се у Легату породице Крагујевић у Историјском архиву Београда.
Novinar među stativama – novosadski golman koji je ispisao stranice istorije Vojvodine
Преузмите андроид апликацију.
