Означавање хране кoja има потенцијалну могућност да изазива зависност могло би да помогне људима да промене своју исхрану, упозоравају научници, будући да се процењује да би се свака седма одрасла особа и свако осмо дете могло „навући” на индустријски високопрерађену храну.
Истраживачи су рекли да би начин на који неки људи конзумирају храну богату мастима и угљеним хидратима могао „испунити критеријуме за дијагнозу поремећаја зависности”.
Понашања која задовољавају тај критеријум јесу, између осталих, интензивна жудња, симптом одвикавања, мања контрола над уносом и наставак конзумирања такве хране упркос последица попут гојазности, поремећаја преједања, лошијег физичког и менталног здравља као и нижег квалитета живота, наводе истраживачи.
Тим међународних истраживача указује да су до ових закључака дошли на основу анализе 281 студије из 36 различитих земаља. Она показује да се „зависност од високопрерађене хране јавља код 14 одсто одраслих и 12 одсто деце”.
Научници кажу да би означавање неке хране с високим уделом угљених хидрата и масти као „зависничке” потенцијално могло да побољша здравље кроз промене друштвених и клиничких политика.
Ешли Герхарс, ауторка чланка и професорка психологије на Универзитету Мичиген у САД, каже да би признањем да одређене врсте прерађене хране имају својства супстанци које стварају зависности могли да помогнемо у побољшању глобалног здравља. То би такође подстакло више истраживања у тим сегментима, напомињу аутори. С обзиром на то колико је ова храна распрострањена – чини 58 одсто калорија које се конзумирају у Сједињеним Државама – постоји толико тога што не знамо – истичу истраживачи.
Аутори рада дали су пример порције лососа и чоколадице – лосос има однос угљених хидрата и масти отприлике нула према један. Код чоколадице је резултат један на према један, што повећава потенцијал зависности од тог производа. Много високопрерађених намирница има већу концентрацију и угљених хидрата и масти, а та комбинација према овим истраживањима има другачији утицај на мозак. Таква храна привлачна је и конзумира се компулзивно те може да изазове зависност.
Истраживачи из САД, Бразила и Шпаније истичу да „рафинисани угљени хидрати или масти изазивају сличне нивое допамина као оне које се виде код супстанци које изазивају зависност попут никотина и алкохола”. Сва та храна, још потпомогнута адитивима, добар је кандидат за обележавање.
Ипак, научници наглашавају да немају сви прехрамбени производи потенцијал стварања зависности.
„Иако је потребно додатно пажљиво истраживање како би се утврдио тачан механизам којим ова храна изазива реакције зависности, код конзумирања свих производа с високим уделом рафинисаних угљених хидрата и масти јасно се виде обрасци зависности што доводи до штетних здравствених ефеката“ закључују истраживачи.
Crna Gora: građani u bankama na štednji imaju 2,6 milijardi evra
Преузмите андроид апликацију.
