Почетна > Србија
Србија

Обележен Светски дан Рома у Сомбору

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог ове године по први пут је започело традицију обележавања националног празника припадника ромске националне мањине, Светски дан Рома низом програма и активности одржаних у Сомбору.
Фото: Танјуг/СИНИША КОПУНОВИЋ

„Роми су, иако најбројнија мањинска заједница у Европи, и даље најдискриминисанија и најмаргинализованија друштвена група. Влада Србије посвећена је циљу унапређења целокупног положајаромске мањине у нашој замљи. Приступачније школство, редовна здравствена заштита и сузбијање сиромаштва кроз олакшано запошљаванке су циљеви којима читаво наше друштво треба да тежи. Када говоримо о дискриминацији, морамо се сетити трагичне судбине дечака Душана Јовановића убијеног само зато што је Ром, или пак глумца Драгана Максимовића жртве насилника који су мислили да је Ром и да због тога не заслужује да живи. Ови примери, као и многи други, на велику жалост показују да стереотипи о Ромима још нису искорењени, а то морамо да променимо“, изјавила је Гордана Предић, специјална саветница потпредседнице Владе Републике Србије, председнице Координационог тела за родну равноправност и министарке културе, Маје Гојковић.

Како је навела, на иницијативу Координационог тела за родну равноправност основана је национална коалиција за окончање дечјих бракова, како би сви могли кроз заједнички рад и партнерство да допринесемо бољем и квалитетнијем животу наших суграђана.

„Република Србија је последњиг година начинила искораке на путу смањења јаза и побољшања положаја ромске заједнице у нашој земљи, тиме што је формирано Министарство надлежно за људска и мањинска права, унапређен је правни оквир и огранак Европског ромског института за уметност и културу. Само заједно и оваквим догађајима можемо рушимо све препреке и предрасуде, градећи друштво толеранције, разумевања и једнакости за сваког од нас.“ – објашњава Предић.
Фото: Танјуг/СИНИША КОПУНОВИЋ

Роми су по броју трећа национална заједница у Републици Србији, али оно што их издваја је да су изузетно територијално дисперзирана заједница и да живе на територијама свих јединица локалне самоуправе у нашој земљи, а карактеришу их и социјално-економско-образовне, те они још увек имају статус рањиве, маргинализоване групе у нашем друштву, казао је Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

„Посвећује се велика пажња унапређењу положаја припадника ромске националне заједнице, њиховом укључивању и интеграцији у друштво, кроз партнерство са институцијама и организацијама ромске националне заједнице, у сарадњи са бројним министарствима и јединицама локалних самоуправа. Наш циљ је постизање равноправности и једнаких шанси, који захтева ангажман здравственог система, система социјалне заштите и система који обезбеђује становање, сектор образовања и сектор антидискриминазије и других. Прошле године усвојена је национална стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња, за период од 2022. до 2030. године, а пратећим Акционим планом“, рекао је Жигманов.

Он је навео да је главни циљ у тим документима дефинисан као унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији уз уважавање људских и мањинских права, затим елиминација дискриминација и циганизма као облика расизма, те постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у свим сегментима друштва.
Фото: Танјуг/СИНИША КОПУНОВИЋ

„Очекујемо врло скоро да ће се формирати нови сазив Координационог тела за унапређење положаја Рома којим ће председавати председница Владе, Ана Брнабић, и чији ће чланови бити готово сви министри у Влади Србије. Основна порука данашњег скупа, када славимо Светски дан Рома, је да освешћујемо чињеницу да је потребно још радити на решавању проблема ромске заједнице и да нам свима 8. април буде сваки дан, те да наша залагања и настојања буду да радимо остваривању равноправног статуса ромске заједнице у Републици Србији“, додао је Жигманов.

По званичној статистици у Србији живи 147.604 Рома, чији број се значајно повећава, казала је Наташа Тасић Кнежевић, народна посланица у Народној Скупштини Републике Србије.

Она је казала да Роми живе 15 до 20 година краће од просека, око шездесет процената Рома живи у нехигијенским насељима, жене Ромкиње су у тежем положају него мушкарци, као и то да просечни животни век Ромкиње у Србији износи свега 48 година, само трећина Ромкиња заврши основну школу, а од укупног броја неписмених у оквиру ромске популације су 75 одсто жене.

Прекид или немогућност образовања жене Ромкиње води ка раном браку или трудноћи, а често су и жртве трговине људима, истакла је.

„Мислим да смо сви ми свесни о положају у којем се налазе припадници ромске националне мањине. Ми као народни посланици, често смо у прилици да се упознамо са проблемима грађана, а веома често су то управо Роми. Ове године смо идући у сусрет Светском дану Рома имали заиста много догађаја који су организовани на нивоу Владе, Народне скупштине, Националног савета ромске националне мањине и локалних самоуправа. Посебно је значајно да радимо на томе да Роми у што већој мери учествују у државним органима на разним нивоима власти и да на тај начин кроз институције допринесу заштити права Рома, својим учешћем у доношењу одлука“, истакла је Кнежевић.

Како је навела, у извештају европске комисије о Републици Србији за 2022. годину, наводи се да су Роми и даље недовољно заступљени у јавној управи, указује се на проблеме ромских насеља који у значајном проценту немају приступ или имају недовољан приступ води за пиће, канализационој мрежи и електричној енергији.

„Влада пуно ради на креирању политике и афирмативним мерама, а Србија се обавезала да ће у оквиру процеса проширења Европске уније, појачати напоре за потпуну равноправност и инклузију Рома и Ромкиња у друштву у којем живимо“,  додала је Тасић Кнежевић.
Фото: Танјуг/СИНИША КОПУНОВИЋ

„Осмог априла, 1971. године, Роми су добили своју заставу и химну. У последњих десет година видимо очигледан напредак ромске заједнице, поготово на пољу образовања које је у ствари од изузетног значаја и повезује и остале области у којима је ромска национална мањина у Србији угрожена.“ – истакао је Александар Радуловић, председник Извршног одбора Националних савета ромске националне мањине.

Положај Рома постао један од показатеља степена демократизације друштва и жељене равноправности, према којој се доследно крећемо. Покрајинска влада уз подстицајну сарадњичку улогу представника Рома, пре свега Националног савета ромске нацииналне мањине и грађанских организација, препознају потребу да се глас ромске заједнице чује у остваривању њихових интереса и залаже се за укључење Рома у све области овог живота који у Војводини делимо и друштва које сви заједно стварамо“, каже Слађана Бурсаћ, заменица покрајинског секретара за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.

Помоћник градоначелника града Сомбора Бранислав Сворцан рекао је да је тај град поносан на своју мултинационалну средину коју чине суграђани двадесет и једне националности.
Фото: Танјуг/СИНИША КОПУНОВИЋ

„У нашем граду делује Савет за међунационалне односе коју чине представници Срба, Мађара, Хрвата и Рома, који брине о остваривању националне равноправности и ради на унапређену исте, свих националних мањина. Ромска заједница је присутна у Сомбору још од 16. века, пре двадесета година било је готово немогуће видети беког Рома у државним институцијама, данас су они укључени у све најважније локалне скупштинске одборе и савете, као и у раду комисија које именује Град.

Имамо систематизовано радно место координатора за ромска питања, а формиран је Тим за инклузију Рома. Усвојили смо локални акциони план за социјално укључивање Рома и Ромкиња и сваке године опредељујемо средства у нашем буџету која су усметена за образовање, запошљавање, становање, социјалну и здравствену заштиту Рома. Из буџета града финанасирамо путне трошкове средњошколцима, смештај и исхрану у домовима ученика, помоћ у набавци медикамената и лекова, подржавамо техничко функционисање канцеларије Савеза ромских невладиних организација Западнобачког округа и помажемо и набавку грађевинског материјала најугроженијим“, казао је Сворцан.

Milićević otvorio u Vrnjačkoj Banji Prvu smotru folklora dijaspore za decu

Преузмите андроид апликацију.