Јуче, 26. октобра Музеј Војводине је обележио 174 године постојања.
Са поносом су прославили 174 године традиције, раста, стручности, истраживања који су учинили Музеј храмом изложби, књига, едукативних програма и других пројеката, а због којих су израсли у матични музеј за читаву територију АП Војводине.
Поносни су чувари непроцењиво вредног музеолошког блага које сведочи о дугој и богатој историји и традицији овог простора.
Речи директорице Музеја Војводине мр Тијане Станковић Пештерац
„Дозволите ми да вас накратко подсетим да Музеј Војводине своје корене вуче из Матице Српске, као настављач и баштиник њене Српске народне збирке, односно Музеума, те да је током свог дугог постојања израстао у највећи музеј комплексног карактера у Републици Србији данас, а други по величини и значају код нас“.
„Уколико се осврнемо на период од претходне прославе Дана музеја до данас, видећемо да је наш Музеј, упркос пандемији и свему што је она донела, радио као да је у пуном капацитету. Током протеклих годину дана реализовано је преко сто педесет педагошких програма, различитих концерата и предавања, као и 20 изложби, од којих се издвајају: Карловачка гимназија као чувар културног наслеђа, Симболи државности на етнолошким предметима, Машкарада у објективу, Тако су говорили наши преци, Константин Костић – народни трибун 1918, 60 година Универзитета у Новом Саду, Небо над Сремским Карловцима, 25. годишња изложба „Ликовног круга“, „Дунавске игре престола – пад и уздизање варвара“, „Љубавници у пандемији“, изложба „Предок као елемент словачког идентитета“, реализована у сарадњи са Музејом војвођанских Словака у Бачком Петровцу“.
„Наше најмлађе одељење, Музеј присаједињења, наставило је своју мисију истраживања, публиковања и популаризације изузетно важног догађаја у историји српског народа – присаједињења војвођанских крајева Краљевини Србији“.
„Одељење археологије наставило је са теренским истраживањима. У сарадњи са Државним Ермитажом врше се ископавања на локалитету у Чуругу, док се са Кристијан-Албрехтс Универзитетом у Килу наставља велики пројекат Борђош, који обухвата истраживање овог и других неолитских налазишта из микрорегиона. Почетком октобра ове године, са великим успехом, и после чак 25 година, реализована је велика међународна конференција словенске археологије – „Словени и њихови суседи у 1. миленијуму нове ере“, која је, упркос пандемији, у наш град довела стручњаке из бројних европских земаља“.
„Матична служба Музеја Војводине, као матичне куће музејима и музејским збиркама на територији Војводине, обављала је стручни надзор и пружала стручну помоћ нашим колегама. Као предводник и главни носиоц процеса дигитализације културног наслеђа у Републици Србији, радила је посвећено, у складу са постојећим условима и борећи се са изазовима пандемије“.
„Рођендан наше куће обележавамо пригодно, у духу наше основне мисије и сврхе постојања – отварањем другог дела сталне поставке у Хемптовој кући Пастеровог завода, и тематске изложбе Стрма равница – 100 година од колонизације Војводине 1921. У духу педагошке традиције наше куће, данас су и малишани могли да уживају у радионици под називом Музеј будућности и музејском луткарском позоришту“.
За крај се захвалила свим сарадницима Музеја Војводине, као и колегама за сав труд и залагање и свим гостима који су увеличали прославу рођендана.
Pozorište mladih domaćin 52. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije
Преузмите андроид апликацију.
