Четрдесетак километара обале који се пружају јужном страном италијанског полуострва Соренто познати као Амалфи, помињу се још у старо-римским легендама.
Данас је овај комадић Тиренског мора надомак Напуља дестинација надалеко позната по идиличним селима, стаблима лимуна и стрмим литицама које се усецају у тиркизне воде.
Захваљујући нестварној природној лепоти обала Амалфи често је кориштена као локација за снимање филмова. Још 1972. улепшала је Фелинијев филм “Рома”, да би се касније “појавила” и као сценографија у филмовима “Талентовани господин Рипли” и “Под сунцем Тоскане”.
Пут уз обалу изграђен је већ половином 19. века, а UNESCO ју је уврстио у своју баштину 1997. године. Приликом посете обали Амалфи осим за сунчање и купање треба одвојити времена за обилазак њених јединствених села и градића као што су имеђу осталог Минори и Мајори, Позитано, Равело, Прајано, као и за дегустацију укусне домаће хране и локалног специјалитета – limoncello ликера од лимуна.
Јединственост Позитана, градића са “насловнице” када је тема Амалфи обала, огледа се у чињеници да као да је стао у времену, те изгледа као што је вероватно изгледао и пре сто или више година. На овоме можемо захвалити строгим архитектонским прописима којима се чува аутентичност регије.
Саобраћај је такође лимитиран, а старински шарм је употпуњен детаљима који се опазе на други поглед: трошне шалукатре, помало испране шарене боје фасада, а с времена на време и “мирис” одвода.
Па ипак, будући да смо на обали Амалфи, неизбежни су и дизајнерски хотелчићи, модерни ресторани и луксузни бутици.
Сам Амалфи данас је још један у низу прелепих градића, мада је некада био славна поморска сила са преко 70 хиљада становника. Половином 14. века бројни локалци су погинули у земљотресу, а многе зграде су биле уништене.
Амалфи је смештен између мора и брда шта га чини једним од омиљених места за фотографисање, а осим панорамом очарава и својим осунчаним трговима и маленом плажом.
У њему сада живи свега пет хиљада становника, али је број туриста који га посете огроман.
Најважнија грађевина у граду је без сумње катедрала светог Андреја из деветог века у којој се чувају мошти апостола донете из Константинопоља 1208. године и до које воде 62 степеника. Славна прошлост града огледа се на торњевима у арапском стилу и огромним бронзаним вратима из Сирије.
Још један бисер обале је сеоце Равело, изнад залива Салерно, у којем живи свега 2500 становника.
Данас носи незваничну титулу најромантичнијег места у Италији, а у прошлости је привлачио велике књижевне и уметничке геније као што су између осталог Бокачо, Вагнер, Едвард Григ, Вирџинија Вулф, Грета Гарбо, Труман Капоте.
У њему и данас има бројних раскошних мањих и већих палата међу којима се истиче славна вила Руфоло истоимене фамилијек окружена раскошним вртом. Изглед виле инспирисан је оријентални стил те се у њој могу пронаћи и турска купатила.
Без сумње, једна од најинтересантнијих активности којима се можете бавити приликом посете обале Амалфи притом је и бесплатна. Ради се о пешачењу. Обала је испресецана бројним пешачким стазама од којих се не зна која је лепша и која нуди спектакуларнији поглед на море.
Као бонус, ту је и градић Соренто који дели име са читавим полуострвом уз које се Амалфи обала протеже. Ипак, Соренто технички не припада обали Амалфи – што не значи да га треба заобићи.
Са свега 15 хиљада становника и репутацијом омиљеног летовалишта џет сета он плени литицама које остављају без даха и баштама лимуна, а постао је славан када је у њему одсео Лорд Бајрон. Након тога, инспирисао је и друге велике стваратеље као што су Гете, Дикенс и Толстој.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
