Ђорђе Балашевић, један од омиљених новосадских ликова, оставио је иза себе право музичко богатство. Кантаутор из Цвијићеве улице био је један омиљених песника и музичких извођача на овим просторима. Његове песме радо сe слушају, али и читају.
Балашевићево стваралаштво спада у једне од најсликовитијих и најдрагоценијих, са посебним освртом на многе приче и животе са овог понедбља, на многе препричане свакодневне догодовштине радо измишљених ликова, на срећне и несрећне љубави, на детињство, на породицу, на успомене, на један живот.
Многи љубитељи Балашевићевих стихова тешко би издвојили једнаку међу једнакима, најбољу међу најбољима. Једино што би могли, јесте да ређају понаособ, стих за стихом, из многобројних песама.
Међутим, постоји неколицина песама које се увек помињу и које су често на памети када се говори о Балашевићевим делима.
Свирајте ми јесен стиже, дуњо моја, песма је из 1983. године. Једна је од оних чије стихове често чујемо на крају једног весеља, у кафани – ломећи чаше, и која засигурно спада Ђолетове најлепше љубавне песме.
Свирајте ми „Јесен стиже дуњо моја“, ал’ полако, да ми не би која реч промакла
Склон’те чаше и бокале, разбио бих свет од шале, да је само случајно од стакла, дуњо моја…
Рингишпил је песма за заљубљене. Ова песма се често чује на радију, заказана на плеј листама, исписана на зидовима. Ово је можда и највише цитирана Балашевићева песма, бар када су у слатке муке у питању.
О, дај окрени тај рингишпил у мојој глави,
То не зна нико, само ти
Без тебе дрвени коњићи тужно стоје, дођи, из плаве боце се појави
Бар једну жељу испуни и додај свету мало боје, о чудо моје
Принцезо јави се – чувена Балашевићева песма коју засигурно сви знају и која се већ са првим стиховима пева:
Уместо молитве рекла си: – О том ћу мислити сутра,
са шминком од гара, ко Скарлет О Хара,
твој пресликан лик…
Девојка са чардаш ногама још један стари класик. Песма објављена пре 34 године и даље је можда неки би рекли да је Балашевићева најпознатија песма. Чује се и пева се свугде, толико да је и садашње младе генерације знају.
Хеј, пусти косе пуне полена
Хајде, баш у инат бабарогама
Хоп-ла, дигни сукњу изнад колена
Знам да кријеш чардаш
У тим лепим ногама
Провинцијалка – песма за све девојке и жене које су стигле у Нови Сад, са посебном причом коју имамо осећај да ју је испричао из свог живота лично Ђорђе Балашевић, како год, провинцијалка само је једна од љубавних песама панонског морнара.
Рекли су ми да је дошла из провинције
Стрпавши у кофер снове и амбиције
Друг је студирао са њом
Па смо се најзад срели она и ја
Схватих, Боже, ово је сазвезђе за њу провинција
Оливера је за овог песника можда и најзначајнија песма јер је посвећена његовој жени Оливери Балашевић. Осим тога, ова песма испраћала је многе друге Оливере, где су певали неки други заљубљени младићи.
Други би све имало смисао,
не бих свакој песме писао
да сам знао да постојиш Оливера.
Други би све имало смисао,
ја бих из те гужве збрисао
и ником не би било јасно шта ја то смерам.
Д – мол је једна од тужних љубавних песама, која је обрнула улогу песника и ставила у први план д – мол. Лествица у овој песми односи сву пажњу и доноси бол. Стихови песме иду овако:
Један д-мол, ме развали
Неки би то просто тугом назвали
Није то. Шта је туга за д-мол?
Понекад те нема и сасвим сам
Измишљам начин да мало смувам дан
Али је лукав д-мол
Не ломите ми багрење још једна стара добра песма из 1986. године. Ова песма у себи носи дубоку метафору и није ни љубавна, ни сетна, већ једна песма намењена суровости живота и страдања, са веома дубоким и емотивним стиховима:
Људи смо, цењени суде
Па нека буде шта буде
Жао ми марама црних
Ал’ плач је плач, а мач је мач
Не питај шта би сад било
Кад би се поново збило
Не питај да ли се кајем
Јер јед је јед, а ред је ред
Прича о Васи Ладачком је једна од оних песама које причају причу, али са поуком. Одлично написани стихови са освртом на мале и наизглед велике ствари, уствари казује о избору младића Васа између љубави и иметка, али о том исходу.
