Како портал НС Уживо пише: Од када је Владимир Црнојевић разрешен са функције директора Института „BioSens“, одређени запослени са тог института истакли су се као најгласнији у подршци њему, и то: Оскар Марко, Сања Брдар, Бојан Китић и Весна Бенгин (екс Црнојевић).
Ова лица давала су изјаве тајкунским медијима и побуњивала остале запослене на Институту „BioSens“ да учествују у штрајковима упозорења, ширећи лажне приче да ће се институт угасити ако „оде“ Црнојевић, а у ствари угасиле би се само њихове личне комбинације.
Према информацијама које круже Институтом „BioSens“, Црнојевић је управо наведеним лицима исплаћивао сваког месеца увећане зараде по учинку до 200%, плус додатну зараду по основу ангажмана на пројектима. На овај начин овај квартет са почетка текста приходовао је појединачно од 600 до 900 хиљада динара месечно.
Једини критеријум за исплату увећане зараде истраживачима и појединим запосленима из реда ненauчног особља била је лична лојалност Црнојевићу.
А зашто се буне Оскар Марко, Сања Брдар и Весна Бенгин (екс Црнојевић)?
Прва, очигледна веза наведених лица са Црнојевићем, тиче се њиховог положаја на самом Институту „BioSens“. Оскар Марко, Бојан Китић и Сања Брдар били су Црнојевићеви помоћници док је био директор. Доласком новог директора, њихове позиције на институту су се измениле, што је њима у сваком смислу, а пре свега материјалном, било неприхватљиво. Весна Бенгин (екс Црнојевић) је његова бивша супруга, такође запослена на овом институту, а у ранијим мандатима и главни противкандидат Црнојевићу за место директора, али данас један од борца да се он врати на место директора. На институту је јавна тајна да је за највеће пројекте Института „BioSens“ заслужна управо Весна Бенгин, а да је све заслуге присвојио Црнојевић. Међутим, када је новац у питању, ту очигледно нема размирица међу бившим супруговима, већ је тачка сарадње и даље активна.
Друга, мање очигледна интересна веза наведених људи са Црнојевићем, чине приватне фирме које су ова лица основала током рада на Институту „BioSens“, односно непосредно пре оснивања института. Причa која кружи Институтом „BioSens“ јесте да за сав посао и истраживања сопствених фирми поменута лица користе ресурсе и опрему државног института „BioSens“. За то наводно имају одобрење Црнојевића и са њиме деле добит из својих приватних фирми.
Док преостала велика већина научника се бави само науком и истраживањем у области информационих технологија и биосистема, одлазећи кући само са основном зарадом, овај квартет са Црнојевићем на челу неуморно истражује на које све начине да искористи државни институт у сврху личног богаћења.
“CROPT” DOO Нови Сад
„CROPT DOO“ Нови Сад је привредно друштво основано 2019. године, са седиштем у Фрушкогорској 19, у непосредној близини самог Института „BioSens“. Суоснивачи ове фирме су два Црнојевићева помоћника док је био директор: Оскар Марко и Сања Брдар, која је и директор ове незваничне ћерке фирме.
Када се уђе на сајт ове фирме (https://cropt.ag/sr/o-nama/), први необорив утисак је да је он визуелно врло сличан сајту државног института „BioSens“ (https://biosens.rs/).
Чак се суоснивачи хвале да је „CROPT“ настао као „spinof“ Института „BioSens“. Претежна делатност ове фирме је рачунарско програмирање, а баве се применом дигитализације у пољопривреди – баш као и сам „BioSens“.
Шта значи “Spinof”?
Spinof (engl. Spin-off) је стартап који је основало постојеће правно лице са циљем комерцијалне експлоатације иновација до којих је дошло то правно лице. Spinof научноистраживачке организације јесте стартап основан са циљем комерцијалне експлоатације иновација проистеклих из научноистраживачког рада. Имајући у виду ове дефиниције, очигледно је да је на овај начин омогућено оснивачима „CROPT“-а комерцијализовање истраживања са Института „BioSens“, али не у сврху института, већ у приватне сврхе. Овај стартап са Институтом „BioSens“ више нема никакве формалне везе. Црнојевић је на овај начин омогућио својим највернијим запосленима да оснују приватни „spinof“ како би наставили да експлоатишу државне иновације стечене на државном институту, без остваривања добити за државу као оснивача.
Увидом у јавно објављена документа на сајту АПР-а, уочава се да им је финансијски извештај и његове напомене тако скројени да се из њих врло мало може видети, као да одређене податке крију. Фирма не поседује сопствену имовину, што говори у прилог гласинама са Института „BioSens“ да користе њихову имовину. Приходе остварују на домаћем тржишту. „CROPT“ је уз то и корисник субвенција које је у 2024. години добио у износу од 9,8 милиона динара (али се не види од кога), има 1,2 милиона обавеза по краткорочној позајмици, али се не види ко је кредитор. Фирма има до 5 запослених, а готово сви расходи фирме иду на зараде запослених (око 15 милиона). На крају 2024. године на рачуну им је остало 11,8 милиона динара.
“InoSens DOO” Нови Сад
Први утисак везан за ову фирму је свакако да се део назива фирме „InoSens“ поклапа са називом државног Института „BioSens“. Ова фирма основана је пре оснивања Института „BioSens“, али процват фирме креће тек након оснивања државног института. Друга занимљива чињеница је да су оснивачи ове приватне фирме најпре били Весна и Владимир Црнојевић до 2021. године. Односно, седам година је Владимир Црнојевић (2014–2021) истовремено био и директор државног института и власник приватне фирме, формално зарађујући из више извора, и био у сукобу интереса по више основа.Од 2021. године мења се оснивачка структура овог правног лица, па оснивач и једини члан овог друштва остаје Весна Бенгин (екс Црнојевић). За формалног директора поставила је тада извесног Бранка Поповића, и наметнула му статутом бројна ограничења у самосталном располагању имовином друштва, чиме је видљиво да она у ствари у потпуности управља овом фирмом.
Ова фирма има седиште у Соње Маринковић 18, у једном од станова, а претежна делатност фирме су консултантске услуге у вези са пословањем. Када се приступи сајту ове фирме, уочљиво је да је и њихова претежна консултантска делатност везана за област пољопривреде, као и да су на сајту визуелно присутне фотографије дронова и опреме за истраживање земљишта.
Према јавно објављеним подацима на сајту АПР-а, уочљиво је да као да им је исти књиговођа састављао финансијски извештај и напомене уз њега. Зато је врло мало података у ствари обелодањено, па је утисак да као и „CROPT“, нешто крију.„InoSens“ има огроман раст прихода од продаје услуга на домаћем тржишту са 60,1 милион у 2023. години на 157,9 милиона динара у 2024. години.
Трошкови зарада су порасли са 25,4 милиона у 2023. години на 35,5 милиона у 2024. години, иако су у просеку имали два запослена више у односу на 2023, па се може закључити да су зараде значајно порасле у 2024. години. Просечан број запослених износио је 12.
Посебну пажњу треба обратити на огроман раст трошкова непроизводних услуга на крају 2024. године, који су износили 89,8 милиона, а није их било у 2023. години. У ове трошкове иначе спадају поред адвокатских и консултантских услуга, што је у ствари њихова основна делатност. Такође, веома је занимљиво шта су тачно „набављали“, односно које консултантске услуге су плаћали у износу од невероватних 89,8 милиона динара.
Са друге стране, нису исказали обавезе по овом основу у довољном износу у Статистичком извештају (укупно књижене обавезе у 2024. према физичким лицима по уговорима 28,0 милиона и обавезе из пословања 8,1 милион). Наведене податке је потребно детаљније испитати, односно питање је зашто су их скрили.
Сва имовина ове фирме процењена је на свега 122 хиљаде динара, што није довољно ни за један мало јачи рачунар, а камоли за опрему коју истичу на свом сајту. Нејасно је с којом опремом врше своју делатност и консултовање заинтересованих лица, с обзиром на то да имовину не поседују нити делује да имају просторних капацитета да је складиште у једном стану у Соње Маринковић, где им је седиште фирме.
Гласине са Института „BioSens“ тврде да ова фирма, осим дела имена Института „BioSens“, дели и његове ресурсе, а да се добит ставља искључиво у сопствени џеп.
Наш портал наставиће да информише јавност у наредним текстовима о даљим незаконитостима о којима се прича по Институту „BioSens“, посебно везаним за Владимира Црнојевића, а до тада би надлежни органи требало да истраже наводе из овог текста.
Сећање на Теслу у Њујорку: помен великану у цркви Светог Саве
Преузмите андроид апликацију.
