Из сасвим и до данас непознатих разлога, ТВ Нови Сад није снимала овај догађај, тако да је Концерт године 1997. остао једини без икаквог видео записа од свих и пре и касније одржаних. Слично се догодило и 2013. с тим што су тада организатори благовремено реаговали и приватним каналима обезбедили квалитетне аудио и видео снимке наступа свих учесника.
Иако званични разлози вероватно никад неће бити познати, може се са сигурношћу тврдити да су у оба случаја и 1997. и 2013, једини ралог за овакво ненормално (и супротно потписаном уговору) понашање челника медијског јавног сервиса АП Војводине њихова незаинтересованост, неодговорност и наравно лична сујета.
Ипак, колико год то било чудно, нешто им је било заједничко. На челу ТВНС (1997. НС Плус) у оба случаја су се налазиле особе директно повезане са тзв. лево политички усмереним режимима, ови што их је срамота да кажу да су комунисти па сами себе без икаквог основа зову „антифашистима“ , а и такву медијску и кадровску политику су спроводили.
Кад сад погледам на ситуацију у тим временским периодима, сасвим ми је јасно да другачије није ни могло да буде.
Иако на први поглед нема неке директне везе, не могу, а да не споменем да је на нашу бруку и вечну срамоту, Радио телевизија Војводине поред осталог углавном срамног и противдржавног садржаја 2013. године емитовала „ексклузивни“ интервју са тадашњом „председницом тзв. Косова“, а особа која је водила овај јадни разговор ју је ословила са „поштована председнице“, завршивши тај сат јада и чемера са најбољим жељама за њу лично и „младу државу којој је на челу“.
Усред Србије! Паметноме доста.
По већ добро уходаном систему, Шести НС Концерт године је одржан на истом месту децембра 1998., а у току две вечери су пред око 10.000 посетилаца свирали: URGH, Vibe, Block Out, Ева Браун, Оружјем против отмичара, Забрањено пушење, Ван Гог, Darkwood Dub, ГББ, Eyesburn, Overdrive, Канда Коџа и Небојша, Atheist Rap, Партибрејкерс, Гоблини, Sunshine, Џукеле, Love Hunters, Ритам нереда…
Упркос неколико месеци раније завршеном НАТО бомбардовању у трајању од два и по месеца, Седми НС Концерт године је ипак и поред ванредно тешких околности и медијске блокаде одржан 17. и 18. децембра 1999., такође у великој дворани Спенса, у трајању од два дана.
Пред око 10.500 људи су наступили: Муве, Симић квартет, Збогом Брус Ли, Корозија, Block Out, Orthodox Celts, Love Hunters и Ван Гог (прво вече), тј. Врисак генерације, С.М.Ф., 357, URGH, Прљави инспектор Блажа и кљунови, Atheist Rap, Ритам нереда, Sunshine и Партибрејкерс (друго вече).
Медијску подршку организатори су имали једино у локалним „Радију 021“ и ТВ „Каналу 9“.
Остало су урадили традиција и углед…
Првих месеци након петооктобарских догађаја у јавности је рок музици дат нешто шири публицитет, па се дошло на идеју да и НС Концерт године продужи своје трајање на три дана. Заказан је и термин одржавања: 7, 8. и 9. децембар 2000.
Прво вече, под називом „Нове снаге“, које је пружило прилику мање афирмисаним саставима, одржано је у препуном Западном холу Спенса и пред више од 1.500 посетилаца су наступили: Пичвајз, Џон Дое, Провокација, У.М.Т., Hitman, Six Pack, Катаклизма звука, Blitzkrieg, Д.М.Т., Унисон, Корозија, Dog House, Cutwork и Overdrive.
Сутрадан, око 5.500 људи је у великој сали могло да гледа: Агенду, 357, Џукеле, Гоблине, Канду, Коџу и Небојшу, Негативе, Orthodox Celts, Прљавог инспектора Блажу и кљунове, Love Hunters, Sunshine и Партибрејкерс.
У суботу, 9.12. су наступили: С.М.Ф., Врисак генерације, Директори, Darkwood Dub, Eyesburn, Обојени програм, Атеист рeп, Ритам нереда и КУД Идијоти, као специјални гости из Пуле, након пуних десет година поново у Новом Саду.
Ово вече је запретило да обори рекорд по посећености из 1995, јер је било присутно преко 8.000 посетилаца.
У организацији новосадских Концерата године 2001. и 2002. као потписник ових редова нисам директно учествовао, па се не бих ни упуштао у дубље анализе, но свакако ћу да нагласим разлоге привременог повлачења из организационог тима, па и привременог (2002 – 2010.) гашења ове, многим људима драге манифестације, која је неким тада младим особама обликовала музички укус и животни стил.
Још када је започет, организаторима је било јасно да без финансијске, инфраструктурне и медијске подршке шире друштвене, па и политичке заједнице, неће бити могуће у континуитету одржавати манифестацију на којој наступа десет и више бендова дневно (сви наравно свирају за новац, неки и за веће хонораре од стандардних), која се одржава у највећој хали у АП Војводини (пре изградње београдске Арене, СПЕНС је била највећа хала и у Србији) чији закуп такође треба платити по комерцијалној цени, о рекламама, обезбеђењу и осталим, „ситнијим“ трошковима да не говорим.
Напоменуо сам да је од 1997. организовање Концерата године здушно помагала тадашња градска новосадска власт, но после промена 2001 и надаље, то је прво смањено, да би касније и потпуно изостало.
Који је разлог за овакву одлуку не знам, па не могу јавно ни да тврдим, но ко се сећа како је рокенрол трагично протеран са готово свих главних медија у то време, лако ће да сабере 1 + 1.
Претпостављам да су тадашњи представници власти помислили „како су нам ови рокери помогли да отерамо са власти претходну гарнитуру, тако ће и нас кад укапирају какви смо заправо…“
Један од могућих разлога је и експанзија Егзит фестивала, што је било свакако добро, но осим летње, Нови Сад је свакако заслуживао озбиљну зимску рокенрол манифестацију, тим пре што сам Егзит од старта није био само рокенрол.
Но, било је како је било и прошлост остаје таква каква је. НС Концерт године је „оживео“ 2010, но о томе ћемо у следећим наставцима нешто касније, с обзиром да се тог периода (2010 – 2017) млађа публика, надам се, добро сећа…
Наставиће се…
НС концерт године: Како је све почело… (1. део)
НС концерт године: Како је све почело… (2. део)
Аутор: Обрад Боба Шкрбић
