Завршили сте средњу школу у неком мањем граду у Србији и дошли сте у Нови Сад да упишете неки од његових бројних факултета. Прве недеље факса схватите да вам је зграда факултета ипак предалеко да би до ње пешачили. Другар са смера вам каже: „Гари иди цајблом ћери“. У глави неког ко није изворни Новосађанин (а и код неких изворних), након ове реченице јављају се многе недоумице.
Прва недоумица је код речи „гари“, али реално ова реч је део старог новосадског сленга, оног типа на који вас мајка упозори пре него што отпутујете у овај град и обично знате да ову реч Новосађани користе за обраћање између пријатеља. Међутим код речи „цајбла“ се већ јавља озбиљна дилема.
Из конструкције реченице може се извести закључак да се ради о превозном средству, али будући да у корени речи нема сличности са изворном „бицикл“, тешко је закључити о којем средству за превоз је реч. Да ли је аутомобил, аутобус, тротинет, бицикл? Све опције долазе у обзир. Ипак „цајбла“ је можда и омиљено превозно средство Новосађана, познатије као бицикл или бајс.
Након што људи, тешка срца прихвате, да се овај сленг везује за превозно средство на два точка, потпуно забораве да се на овом подручију говори српски језик када им објасните да „ћери“ значи „кући“. Постоје неке претпоставке како је настала ова реч. Најреалније објашњење би било да је настало од извртања речи „кућа: „кућа-кућерак-ћерак-ћера“. Ипак ни ово објашњење не би убедило вашег саговорника да је ова реч део језичког стандарда Новог Сада.
Попут ових, грађани другог највећег град у Србији, располажу многим сленг изразима.
Шатровачки речник је честа формула при склапању многих новосадских израза. Етимологија речи „воздра“, „ђидо лома“, „скетба“, тебра… је позната, па самим тим није тешко протумачити и њихова значења. Иако се шатровачки говор везује за омладину, он је заступљен у жаргонском језику код свих гаранција Новосађана.
Деминутиви се такође на несвакидашњи начин користе у сленгу Новог Сада. Тако да знате када вас Новосађани зову на „журкицу“, то не значи ће тамо бити било шта „умањено“ за разлику од нормалне журке, већ напротив, спремите се за „најтврђи“ провод. „Журеза“ је такође варијација ове лексеме, коју обично искористе новосадски родитељи на позивницама за осми рођендан свог детета.
Пошто су грађани Новог Сада неретко склони кукању, често ћете чути да су се нашли у великој „були“. „Була“ је стари израз за муслиманку, највише се користио у епским песмама, мада се и данас доста користи у крајевима где има муслимана. Израз има увредљиву конотацију па га муслимани не користе. Потиче од речи „булешика“, што значи обележена или фалична, па од тога се скраћивањем дошло до буле.
Такође један од несвакидашњих новосадских појмова је и „показна“. Ако се икада будете шверцовали (израз који се користи за вожњу градским превозом без карте) у бусу у Новом Саду, приметићете да када уђу контролори, обично кажу, „припремите карте и показне на преглед“, верујемо да ће вам у расправи са овом „љубазном“ господом детаљно бити објашњено значење показне карте. Показна је, веровали или не, повластица за градски превоз, а чини је дводелна провидна футрола: у горњи део се убацује маркица за актуелни месец, а у доњем делу стоје лични подаци и фотографија корисника како би кондуктер дату особу приликом контролисања карата могао истовремено и да идентификује.
Ипак, ако не желите да се оптерећујете новосадским контролорима и њиховом лексикологијом, можете купити карту и онда сте „лагани“. Не, нећете смршати уколико купите карту у новосадском градском превозу, већ нећете бринути о потенцијалној контроли. Тако да „бити лаган“ у Новом Саду значи не бринути.
Лагани људи често „отпадају“ или се „распадају“ (у зависности од друштвеног статуса) на улицама Новог Сада. Први је нешто блажи израз у односу на свог парњака, али оба представљају неквалитетно проведено време на једном месту. Сленг „блеја“ такође описује ову радњу, која се обично приписује млађим генерацијама који не знају шта ће од себе. Блеја је такође кроз године задобила и свог хибридног парњака „блејаж“.
Нравно, Новосађани врло лично схватају део града из којег потичу и веома су везани за њега. Самим тим имамо и сленг за обележавање граница насеља – „кварт“, као и надимке за већину квартова Новог Сада. „Пезос“, „Ђава“, „Детош“, „Насеље“, „Бара“, „Бронкс“, „ПК“… Сви ови надимци су познати широм Новог Сада и можете их слободно користити у комуникацији са свим генерацијама Новосађана, јер ће их већина препознати.
Надамо се да ће вам после овог текста, бити мало ближи „новосадски језик“, односно новосадски сленг. Наравно оваквих примера има мноштво, а неке устаљеније можете прочитати и у нашем „Новосадском речнику за почетнике“.
Преузмите андроид апликацију.
