Када се говори о фудбалу у Новом Саду, прво место увек заузима ФК Војводина. Ипак, када се прича о стадиону „Карађорђе“, неопходно је поменути и СК Јуда Макаби који је уз „Стару даму“ финансирао пројекат новог стадиона. Који су успеси тог клуба и шта се са њим десило?
СК Јуда Макаби основан је 1920. године, свега 6 година након оснивања ФК Војводина. У питању је била иницијатива зубара Армина Касовица, адвоката Сигмунда Хандлера и других припадника јеврејске заједнице у Новом Саду.
Основан је као СК (спортски клуб), па своје представнике није имао само у фудбалу. Поседовао је фудбалску, атлетску, пливачку, боксерску секцију , а клуб је изродио и неке од најбољих новосадских рвача тог времена.
Фриђеш Хофман био је државни првак у рвању 1924. године, исти успех у тежој категорији имао је и Виснекер исте године, Вилим Кон био је трећепласирани.
Што се фудбалског састава тиче, неки од првотимаца били су Секељ, Блажевиц, Вајс, Хиршлер-Моргенстерн, Велтман, Клајн, Фрајд, Виг Дезе, Вен Ђула, Кацаф, Ласло Деже, Стрицлер, Брил Лаци и други.
У званичним сусретима који су забележени, Макаби је два пута савладао Војводину, три пута су два ривала играла нерешено, а Војводина је славила 18 пута.
Клуб је имао и своју незваничну химну. Наставник музичког и композитор Мориц Јакобовиц компоновао је „Макаби марш“ и посветио га 1921. године новонасталом клубу из Новог Сада.
Тако долазимо и до 1924. године, када је председник ФК Војводина инжењер Давид Дака Поповић желео да у Новом Саду, за свој клуб, изгради стадион.
ФК Војводина није имао средстава да се самостално упусти у пројекат који је сам Поповић и урадио. Душан Поповић донирао је свој новац, а уз то је управо са СК Јуда Макаби постигао договор да и та екипа учествује у изградњи стадиона.
Српска и јеврејска заједница су сарађивале, договор је постигнут, новац је скупљен, стадион изграђен и назван „Карађорђе“.
Долазак другог светског рата је Макаби, као и Војводину, завио у црно.
Те 1941. године, 5. јуна, окупатор је донео одлуку о расподели фудбалских терена у граду, као и одобрењу регистрација клубова.
На том списку није било ФК Војводина, Радничког фудбалског клуба, а ни СК Јуда Макаби. То значи да од тог момента ова три клуба више нису постојала.
Уследила је и новосадска рација, један од најтрагичнијих догађаја у историји Новог Сада.
Три дана, од 21. до 23. јануара 1942. године, мађарски војници одводили су људе из својих кућа, бацали их у јаме, испод залеђеног Дунава, стрељали их и убијали на најстрашније начине.
Нови Сад тада је имао око 60.000 становника, око 4.000 били су јевреји, а у „рацији“ је у јужно-бачком округу убијено око 5.000 људи, од којих су половина били Јевреји.
Када је окупација окончана 1944. године, новосадски спортски клубови кренули су да се дижу из пепела. ФК Војводина вратила се на „Карађорђе“, Раднички је тада заузео терен на Детелинари где и данас игра, а Спортски клуб Јуда Макаби остао је угашен.
Иако је кроз учешће у изградњи стадиона „Карађорђе“, једног од симбола Новог Сада, клуб био више него значајан за новосадски спорт, тешка судбина јеврејског народа у Другом светском рату и њихово протеривање и убијање у Новом Саду за време окупације запечатило је наде да се и овај клуб након рата врати у живот.
Priča o spomeniku Sveto Trojstvo, koji je nekada krasio centralni novosadski trg
Преузмите андроид апликацију.
