Када поменемо човековог најбољег пријатеља, још од када је света и века, води се “мртва“ трка између књиге и пса.
Заговарачи прве теорије, који, разуме се, немају свог љубимца, кажу да се од књиге понешто може и научити, док то са псима није случај.
Они други, који псе сматрају члановима своје породице, ипак, наводе да књига не може да ти се обрадује када дођеш кући са посла и улепша ти дан, док пас то, итекако, уме.
Како би оправдали и једну и другу тезу, сложићемо се да су и књига и пас човекови пријатељи, те да је боравак у њиховом друштву нешто најбоље што можемо да урадимо за себе.
Новосађани су посебно свесни те чињенице, те у последње време, познату појаву да људи читају на улицама, клупама, у градском превозу и слично, можемо употпунити са тиме да уз њих све чешће седи и понеки удомљени кућни љубимац.
Није то ништа чудно, уколико узмемо у обзир да човек и пас заједно живе већ 15.000 година, али чини се да је управо толико времена требало Новосађанима да схвате како ће им живот бити много лепши и испуњенији уколико га поделе са четвороногим пријатељима.
Ипак, да заиста оправдавамо све оне титуле које су нам временом доделили, те да заиста јесмо град који је заслужио да буде познат по међусобном разумевању, толеранцији и поштовању различитости, показује и наш племенит однос према животињама.
У Новом Саду је у протеклом периоду завладао један сјајан “тренд“, а знате нас, ми волимо да испратимо све актуелне трендове.
View this post on Instagram
Тренд “удоми, не купуј“ почео је да се развија још 2014. године када је у нашем граду основано ЈКП “Зоохигијена и ветерина Нови Сад“ у коме је смештено новосадско прихватилиште за напуштене псе.
Олакшање добијено спознајом да наши суграђани коначно имају коме да се обрате, уколико на улици пронађу напуштену или можда болесну животињу, довело је до тога да сарадња између ове јавне институције и Новосађана функционише перфектно.
Пробуђена свест код грађана је, “миц по миц“, узимала свој данак и мали бели чупави малтезери који су се за велике своте новца куповали само да би особа која га има била у тренду, су на игралиштима за псе добили и нове другаре различитих раса, чије порекло, понекад, ни читав стручни тим ветеринара не би умео да одреди.
Још од тада, када је градском иницијативом, удомљавање напуштених паса луталица стављено на агенду, чини се да су млади Новосађани усвојили нови тренд, те схватили да је много већи подвиг пружити дом неком кучету са улице, него оставити неколико стотина еура у одгајивачници само због фотогафије на Инстаграму.
Данас, на нашим улицама можемо угледати најразноразније врсте паса. Од оних патуљастих, дугоногих, дебелих, са флекицама, гласних, веселих, лењих, до оних за које ће вам се учинити да више мјаучу него што лају.
У прилог томе сведочи и то што је ЈКП “Зоохигијена и ветерина“ до сада организовало преко седам изложби паса мешанаца, а сваке године ову манифестацију посећује све више званица (и људи и паса).
Ту се, наравно, не вреднује само лепота, већ све оно по чему наши љубимци могу да буду посебни и да се издвајају од других.
Неке од категорија су: пас са најлепшом фризуром, најлепши елегантно попуњен пас, најлепши инвалидни пас, пас који највише личи на свог власника итд…
Поред ових занимљивих и пре свега корисних акција ЈКП “Зоохигијена и ветерина“, које нам из дана у дан буде свест да није све у физичком изгледу, раси, боји и “краљевском“ пореклу, најзаслужније за покретање актуелног тренда удомљавања, свакако су одређене Инстаграм странице које се непрестано баве овом тематиком.
Да ли преко Инстаграма који је постао битан део свакодневнице младих Новосађана, да ли преко изложби на којима се бира “најкера“ или због тога што сте се заљубили у неког “џуксија“ кога сте видели на улици, чињеница је да спадамо у градове са најотворенијим срцем чак и када су животиње у питању.
Није ли то ствар којом се можемо поносити?
Преузмите андроид апликацију.
