У Дунавској улици у Новом Саду, на броју 12, налази се радионица последњег филигранисте у Новом Саду. Уколико нисте упознати са овим занатом, филигран је једна од техника кориштених у изради накита,у правилу се изводи искључиво на сребру или злату. Управо ове услуге својим муштеријама пружа 66-годишњи Марјан Петровић.
Вероватно сте некада, током шетње кроз центар Новог Сада, запазили бакарни знак „Филигран златар“, ако сте чест посетилац кафане „Рибар“, онда није могао да вам промакне, јер бисте га спазили одмах са улаза. Управо овај натпис Марјан је ручно израдио 1985. године, када је дошао да буде помоћник једном мајстору, који му је пренео „тајне“ заната.
Иако их многи поистовећују, треба разграничити златарски занат од филигранског. Марјан ради свој ручни рад искључиво на сребру и на злату, а дизајн зависи од захтева муштерија, а често и његове идеје привуку купце.
Мајстор, који се овим занатом сада већ бави скоро 40 година, своје знање је пренео на своју старију ћерку, док млађа ћерка својим цртежима даје инспирацију за очеве радове.
Марјан истиче да овај занат никад неће моћи да се замени машинама, јер за разлику од серијске производње, сваки примерак ручно рађен је уникат, јер је немогуће поновити исти рад.
Разни накит, као што је прстење, минђуше и привесци, најчешћи су производи на којима мајстор ради, ипак истиче да има различитих захтева од муштерија. Тако је једном провео 2 месеца украшавајући златне свећњаке.
Међутим, као шо је случај са већином старих заната и овај привлачи слабо интересовање младих. Многи су прошли обуку у радионици код Петровића, али се веома мало њих задржало у послу. За разлику од младих, Марјан који би већ требао да се пензионише, не чини то, јер његова страст за овим послом не јењава.
У нашем видео прилогу можете да видите од чега се састоји посао једног филигрантисте, али и да чујете причу јединог преосталог представника овог заната у Новом Саду.
Преузмите андроид апликацију.
