У књизи “Култура сећања“, аутора Тодора Куљића, написано је: “Срећни људи имају лоше памћење и богато сећање. Другим речима, критични су према групним и идеолошким сликама прошлости и кадри да изграде самостални однос према историји.“
Ми Срби смо, додуше, прилично контрадикторан народ…
Веома често смо најпоноснији и најгласнији када са другима причамо о својим коренима и прецима, а онда, свакодневно пролазимо поред историјских гробаља која се налазе на простору града, а да нас чак ни не интересује која су то значајна новосадска имена тамо скончала.
Гробља представљају значајне културно-историјске споменике који су изузетно важни за сагледавање прошлости једног народа.
Новосадска историјска гробља сведоче о постојању разних нација на овим просторима, те њихових верских уверења.
Обичном пролазнику такви детаљи, можда, ни неће запасти за око, али историчари према естетици, архитектури или самом епитафу умеју да сложе апсолутно веродостојну историјску слику прошлости и неког времена којим желе да се баве.
Нови Сад је и више него погодно тло за истраживање и оживљавање прошлости због свог мултиетиничког идентитета.
Битност новосадских гробаља огледа се у томе што су апсолутно сва историјска гробља са подручја Новог Сада данас заштићена као просторне културно-историјске целине под називом “Гробља ван употребе“.
На многима од њих, неки споменици су, додатно, посебно заштићени јер су подигнути на местима где леже уснуле важне знамените личности.
Одређене гробнице и даље пролазе кроз процесе рестаурације, како би нам још дуго времена сведочиле о животу и постојању разних великана. Тако ови гробови губе своја првобитна, те добијају споменичка својства.
Данас у Новом Саду постоји 9 историјских гробаља. То су Алмашко, Успенско, Авијатичарско, Јеверјско, Русинско, Назаренско, Реформаторско-евангелистичко, Немачко и Римокатоличко гробље.
У околини Алмашке, Саборне, Успенске и Николајевске цркве сачувани су посебни гробови који сећају на живот пре него што је Магистрат Новог Сада одлучио да забрани сахрањивање у портама градских цркви и да за ту намену одреди посебне локације.
Тако је настало Светојованско православно гробље и Старо римокатоличко гробље. Оба гробља постојала су до 1860. године.
Алмашко гробље је историјски, можда, најзанимљивије гробље. Настало је након 1860. године, а сахране су се обављале на њему све до 1974. године. Након тога, донета је одлука да на том месту могу да се сахрањују само сродници оних који већ почивају на Алмашком гробљу.
Оно је “вечни дом“ многих познатих Новосађана. На њему се налазе гробнице композитора Исидора Бајића, великог сликара Павла Симића, епископа Платона Атанацковића и многих других.
Успенско гробље се налази у улици Новосадског сајма. На њему данас, такође, могу да буду сахрањени искључиво сродници оних чије мошти већ почивају на овом месту. Интересантна прича везана за ово гробље јесте да се на њему налази заједничка гробница, пренета са некадашњег Светојованског гробља, подигнута у част заробљеника погинулих у току Првог светског рата.
Успенско гробље красе споменици великог броја битних Новосађана, као што су, рецимо, споменици породици Полит-Десанчић.
Авијатичарско гробље настало је 1923. године ради сахрањивања ваздухопловцима који су изгубили своје животе вршећи војничку дужност. На овом гробљу налазе се споменици ваздухопловцима Првог ваздухопловног пука – Вјекославу Никољачићу, Срећку Шетнику и другима…
Јеврејско гробље је настало почетком 19. века, и налази се у улици Дожа Ђерђа. На овом гробљу налази се веома вредан споменик жртвама фашистичког терора.
Русинско гробље је формирано 1860. године. Оно се налази на Булевару Краља Петра I и место је на коме је сахрањен чувени русински просветитељ Осиф Фа, као и познати књижевник и свештеник Јован Храниловић.
Назаренско гробље се налази на Кисачком путу, док се Реформатско-евангелистичко гробље налази у оквиру Католичког гробља. На њему почива лекар и оснивач Пастеровог завода др Адолф Хемпт.
Део Католичког гробља, који се налази на потезу Футошке улице и Улице Војводе Книћанина, одвојен је као део Немачког гробља.
Поред Римокатоличког гробља свакодневно пролазимо када шетамо Футошким путем, прекопута Јодне бање. Капела на Римокатоличком гробљу подигнута је 1875. године као задужбина Елизабете и Леополда Гукера што је и забележено на медаљону изнад улаза.
На овом гробљу налази се и споменик лекару и племићу Вилмошу Вилту, једном од оснивача и првих управника Јодне бање.
Наши савременици се данас махом сахрањују на Новом гробљу које из дана у дан постаје све веће. Међутим, постојање културе сећања кроз историјске споменике на чак 9 површина у Новом Саду, нешто је што морамо неговати како не бисмо заборавили ко су наши преци и одакле потичемо.
Преузмите андроид апликацију.
