Православни хришћани на данашњи дан прослављају један од два празника посвећена Светом Ђорђу. У питању је Ђурђиц.
Ђурђиц не само да је једна од “популарнијих“ слава у Срба (на 8. месту) и Новосађана, већ је и слава Града Новог Сада.
Ђурђиц је народни празник који православна црква обележава у спомен на пренос моштију овог великог светитеља из Никомидије у Лиду Палестинску и обновљење храма у коме је положено његово тело.
У питању је празновање истог свеца који се на Ђурђевдан на иконама представља на коњу како убија аждају, док се на данашњи празник представља као пешак са копљем и штитом у руци.
Поводом данашње славе града, у 9 часова је у Саборном храму Светог великомученика Георгија почела божанствена литургија, док је у 12 часова у Градској кући традиционално заказано освештавање колача и жита, те прилика да нови градоначелник, Милан Ђурић, први пут преломи славски колач у име Новог Сада.
Овим поводом јуче је, такође, одржана Свечана академија посвећена слави Града и том приликом је неколико хорова свим присутнима употпунило навечерје празникa.
Обичаји на Ђурђиц
На данашњи дан не смеју се радити ручни радови и било какви тешки послови.
Из прошлости нам остаје предање да је на Ђурђиц било забрањено ловити вукове, јер би оног који то ипак уради у наредној години пратила несрећа.
Период од данас па до Мратиндана који је 24. новембра назива се вучји дани, јер се Свети Мрата кога ћемо тада славити сматра заштитником вукова.
Овај период се, такође, назива и Мратинци, а још један од познатих обичаја који ступа на снагу од данас па до 24. новембра јесте и то да се за то време никоме ништа не даје из куће.
View this post on Instagram
Ко је био Свети Ђорђе?
Свети Ђорђе био је римски војник који је радио у служби цара Диоклецијана. За време Диоклецијанове владавине, велики цар је кренуо у поход и истребљење хришћана, међутим, на његовом путу му се испречио војник Ђорђе декларишавши себе као хришћанина.
Народно предање каже да је у моменту када је Ђорђе открио своју веру на двору, Диоклецијанова жена, царица Александра, викнула да и она верује у Бога који Ђорђу даје толику снагу.
Због тога обоје бивају погубљени одсецањем глава.
Страдање Светог Ђорђа за веру десило се 6. маја, отуда је баш то датум када празнујемо још један празник у његово име – Ђурђевдан.
Желимо нашем Граду, али и свим православним хришћанима, како у Новом Саду тако и широм Србије, срећну данашњу славу!
Znate li koja palata u Novom Sadu nosi nadimak „Svojina“ i kako ga je dobila?
Преузмите андроид апликацију.
