Паметни градови пружају бројне предности у које стручњаци укључују ефикасније планирање града, унапређење градских сервиса, повећан осећај безбедности, а као најзначајније би могло да се истакне значајна уштеда енергије и смањене трошкове.
Нови Сад постаје један од првих градова будућности у Србији, како се још називају, израђујући стратегију која ће олакшати функционисање града и његових грађана.
Државна ревизорска институција је прошле године, цитирајући податке Завода за јавно здравље Војводине и резултате Државне агенције за животну средину, дошло до закључка да је Нови Сад једини град у Србији који је смањио загађење ваздуха на основу ових паметних корака.
“Паметни град значи да локална самоуправа користи доступне дигиталне технологије како би умрежио податке и стање на терену. На тај начин из једног центра управља активностима које иначе морају да се управљају из сваког јавног предузећа“, објаснила је за НС Уживо Мира Раденовић, чланица Градског већа за имовину и имовинско-правне послове, заштиту животне средине, одрживи развој и енергетску ефикасност.
Када је стање на саобраћајницама превише бучно или је велика гужва тада се посебни системи укључују како би се направили зелени таласи и гужва се рашчистила, а исто важи за зелене површине и квалитет ваздуха. То су само неки од примера деловања стратегије паметних градова.
“Када поставите сензоре по парку и пратите влажност земље, стање квалитета биљака, према нивоу влаге ви ћете из компјутерског центра добити информацију да је у Дунавском парку неопходно залити биљке јер нема довољно влаге“, истакла је Раденовић.
На овај начин паметни градови троше мање времена, ресурса и природних добара, и тако штеде ресурсе и животну средину, као и људску снагу.
“Стратегије паметних градова нису нешто што треба мистификовати, није нешто што је немогуће достићи. Сви већи градови у Европи, па и мање локалне самоуправе, теже да што више буду паметни, да што више добију а да што мање потроше. То се не односи само на новац, већ на све оно што је потребно уложити да бисте добили неки резултат, као што је вода, људска и електрична енергија“, рекла је чланица Градског већа за портал НС уживо.
Осим Новог Сада, Београд ради своју “Smart city“ стратегију, а ова два града су дошла до неких резултата. Она не може да функционише сама, већ има своја поддокумента, па тако паметни градови у делу заштитне животне средине има неколико својих подстратегија.
“Ту је стратегија о клими, коју Нови Сад управо израђује, “Green city“ стратегија или стратегија за зелени град где се тачно прописују активности шта је потребно и у ком временском периоду да Град уради како би достигао резултате који су негде зацртани. Сви планови су успешно реализовани када се оствари 80 посто планираних активности“, додала је саговорница.
Државна ревизорска институција је прошле године, цитирајући податке Завода за јавно здравље Војводине и резултате Државне агенције за животну средину, дошло до закључка да је Нови Сад једини град у Србији који је смањио загађење ваздуха на основу ових паметних корака.
Град Нови Сад тражи у свим сферама помоћ од Универзитета и са професорима и студентима развија своје стратешке планове и неке важне пројекте. То се видело и са СПЕНС-ом, где нам је ФТН кључни партнер, а то важи и за озелењавање где сами студенти учествују у креирању апликација.
“На тај начин приближавају се системи и документа одређеној младој групи људи, а са друге стране промовише се на сајмовима и у школама. Оно што је јако важно и кроз промотивне активности, на пример, када смо желели да подстакнемо бициклизам ради повећања квалитета ваздуха морали смо да урадимо нешто позитивно. Донирали смо 60 бицикала прошле године најбољим ђацима основних и средњих школа, а то ћемо урадити и ове године“, напоменула је Раденовић.
Преузмите андроид апликацију.
