Познато је да је добар и квалитетан сан важан за очување физичког и менталног здравља, а нове студије откривају да бесане ноћи могу да повећају – себичност.
Према новом истраживању објављеном у часопису PLOS Biology, ако патите од недостатка сна, то може да утиче на вашу одлуку да ли желите да некоме помогнете.
Истраживачи са Универзитета у Калифорнији, Беркли, спровели су три студије у Сједињеним Државама које су проучавале овај ефекат “себичности”, анализирајући промене у нервној активности и понашању, и открили су да је већа себичност приметна чак и након малог губитка сна.
Истраживач Ети Бен Сајмон и Метју Вокер, професор неуронауке и психологије на Берклију и директор универзитетског Центра за науку о људском сну, били су главни аутори студије.
– Чак и само сат сна мање – било је више него довољно да утиче на избор да се помогне другоме. Када људи изгубе један сат сна, постоји јасан удар на нашу урођену људску доброту и нашу мотивацију да помогнемо другим људима у невољи – рекао је Бен Сајмон.
Анализирајући базу података од три милиона донација у добротворне сврхе између 2001. и 2016. године, Бен Симон, Вокер и њихове колеге су приметили пад донација од 10 одсто након летњег рачунања времена. Овај пад није примећен у државама које не прате тренд мењања времена.
У другој студији, истраживачи су користили функционалну магнетну резонанцу да прегледају мождану активност 24 особе након осам сати сна и ноћи без сна.
Просоцијална неуронска мрежа – подручја мозга повезана са теоријама ума – била је мање активна након недостатка сна, показало је истраживање.
– Доследно се показало да сан утиче на наше расположење и наше когнитивно функционисање, а самим тим, вероватно утиче и на то како се односимо према другима – рекла је др Ивана Розенцвајг, консултант неуропсихијатар из Велике Британије која ради у болници Гај и Сент Томас.
У трећој студији, која је пратила сан више од 100 људи током три до четири ноћи, истраживачи су неочекивано открили да је квалитет сна важнији од количине сна када је у питању “фактор себичности”. Тим је проценио нивое себичности на основу одговора на упитнике које су попунили учесници студије.
Студија поставила стимулативна питања
Количина и квалитет сна обично утичу на емоционално и социјално понашање, тако да је тим и очекивао да ће наћи ефекат од оба, рекао је Бен Сајмон за Си-Ен-Ен (ЦНН).
Розенцвајгова, која руководи Центром за спавање и функционисање мозга на Краљевском колеџу у Лондону, рекла је да истраживање “указује на важност квалитета и квантитета сна за укупно уравнотежено друштвено и когнитивно функционисање, укључујући алтруизам”.
Она је додала да, иако методолошка ограничења значе да се механизми – ако их има – који подупиру ове налазе не могу бити оцењени, студија је оригинална и креативна “што поставља нека стимулативна питања”.
Више од половине људи у развијеним земљама каже да не спавају довољно током радне недеље, што Вокер назива “глобалном епидемијом губитка сна”.
Опсежна истраживања су већ показала везе несанице и мањка сна са поремећајима менталног здравља као што су анксиозност и депресија, као и са физичким болестима као што су дијабетес и гојазност.
Сада, како докази све више постају доступни о негативном утицају таквог стања на друштвено понашање, то би могло имати последице по данашње друштво, додао је Вокер.
Бен Сајмон и Вокер се надају да ће њихово истраживање утицати на људе да се потруде да себи обезбеде довољно сна.
– Губитак сна радикално мења начин на који ми функционишемо као друштвена, емотивна бића, што је заправо суштина људске интеракције и што се односи на испуњен и смислен живот – закључио је Вокер.
Преузмите андроид апликацију.
