У четвртак, 29. децембра, у 20 часова, у Музеју Војводине отвара се изложба „Бошкo Петровић – скице за велика дела“, ауторке Драгане Гарић Јовичић, кустоскиње–историчарке уметности.
Изложба „Бошко Петровић: Скице за велика дела“ представља обиман опус нацрта за таписерију, скулптуру и мозаик, који се чувају у Музеју Војводине.
Поставком пред Вама обележава се важан јубилеј – стотину година од рођења и четрдесет година од смрти овог знаменитог војвођанског уметника који је био запослен у нашем музеју од 1953. до 1965. године.
У том периоду настао је и велики број Петровићевих радова које поседује наша установа. Данас Музеј Војводине броји 160 дела Бошка Петровића, а на изложби „Скице за велика дела“ публика ће моћи да види њих 125.
Овом изложбом желели смо да представимо онај део радова Бошка Петровића, који презентује сам стваралачки процес. Отуда је акценат више на начину рада, а не на самој теми.
За већину дела Бошка Петровића постоје скице, а поготово их је много настало за остварења великих димензија код којих је уметнички процес обухвата обиман припремни посао.
Петровић је свој рад започињао грубим скицирањем геометријских облика, како би поставио хармоничну композицију којој је посвећивао велику пажњу. Потом је ту једноставну поставку клесао као да ради у мермеру. Испод геометријских облика видео је обрисе фигура и пејзажа.
Изложба „Скице за велика дела“ представља нацрте за један споменик, један мозаик и једну таписерију. Сва три дела, остварена у различитим техникама, замишљена су као монументална, с тим што скулптура није никад реализована.
Петровић је мапу графика за „Споменик ропству“ започео као деветнаестогодишњак, почетком 1941. године, а завршио крајем Другог светског рата.
Овај циклус скица за јавну скулпторалну композицију био је делимично и плод почетничких уметничких трагања и дечачке вере у победу, али истовремено и потпуно јединствена целина радова која бележи једну од првих идеја о споменику револуцији насталој у окупираној Европи.
Публика премијерно има прилику да види ову мапу радова, а са њом – и макету споменика.
Почетком педесетих година прошлог века, Бошко Петровић почиње интензивније да се бави мозаиком и тада настаје велики број мањих радова, пре свега портрета у овој техници.
Но, на основу позамашног броја скица и радова мањег формата, добија и поруџбину за монументални мозаик који се и данас налази у Скупштини Аутономне покрајине Војводине. Једна од импресивнијих скица за ово монументално дело чува се у нашем музеју.
Посебну целину радова представља 106 скица на тему револуције, рађених за таписерију и мурале, које су настајале у временском распону од једне деценије, од 1965. до 1975. године.
Уметник је ову целину радова поклонио Музеју социјалистичке револуције Војводине 1978. године.
Таписерија инспирисана овим скицама откупљена је за исти музеј 1972. године, када је за посетиоце отворена и њена стална поставка.
Обиман циклус скица, заједно са монументалном таписеријом, осликава преданост, пожртвованост и професионално поштење с којим је Петровић прилазио теми.
Бошко Петровић је припадао ратној и послератној генерацији уметника која је почетком педесетих година прошлог века кренула у потрагу за новим, аутентичним сликарским изразом.
Његов креативни ангажман реализовао се у различитим ликовним дисциплинама.
Поред класичног, штафелајног сликарства, бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, темпером, колажом, графиком, а један је од ретких наших уметника који је прокрчио пут развоју таписерије и изборио се за њену афирмацију.
Није лако сагледати све оно што је створио за свој – не тако дуг – животни век, али је чињеница да га је његов оригинални, смели и експресивни уметнички израз сврстао у ред најзначајнијих војвођанских стваралаца.
Преузмите андроид апликацију.
