Београђанка која је на тржишту некретнина недавно учествовала у двострукој улози, и као продавац и као купац, јер је продавала наслеђени стан у центру Београда и истовремено куповала нови, као и многи други, жали за временима када су се купопродајни уговори за некретнине оверавали у судовима.
Израчунала је да су је услуге јавног бележника коштале око 500 евра. Оно што је посебно изненадило јесте да је морала да плати оверу сваког примерка, чак и оног који остаје код нотара.
Каћа Лазаревић, агент за некретнине, потврђује да су цене овере уговора у судовима биле занемарљиве у односу на садашње и да је за тај износ могло да се овери више примерака.
“Таксе нису одредили нотари, већ држава. То је приличан намет за грађане. Суд је раније оверавао само потписе. Они сада проверавају документацију, поред нас који се тим послом бавимо. Код њих не може да промакне ништа. Држава им је пренела велика овлашћења. Јавни бележници одговарају својом имовином за оно што раде. Нема их довољно у целој Србији у односу на посао за који су задужени. Огромне су гужве, јер раде и оставине и друге послове које им је држава законом пренела, и то чекање, поред великих трошкова, додатно иритира грађане” каже Лазаревићева.
У Јавнобележничкој комори објашњавају да се при овери купопродајног уговора, плаћа награда нотару, која није фиксна и зависи од врсте и вредности правног посла. У већини случајева јавни бележник потврђује и оверава уговор о промету непокретности који је већ написан, и тада наплаћује 60 одсто од награде која је прописана тарифом. Уколико, пак, саставља овај уговор у форми јавнобележничког записа, наплатиће 100 одсто износа одређеног тарифом, коју прописује министар правде.
Преузмите андроид апликацију.
