На некадашњим летовањима, крајем прошлог века, слика је била потпуно другачија него данас.
На летовање се путовало у аутомобилима без клима уређаја, а возач, обично глава породице, око врата обавезно је имао један пешкир за скидање зноја са чела.
Чело би му било знојно и због топлоте, али и због деце која би се по обичају, чим би се кренуло на пут, међусобно свађала и зачикавала.
Тај пешкир понекад би послужио и као васпитна мера, и то на самом почетку пута, а након тога би све до мора завладала тишина и мир у ауту.
Када би се стигло на море слика на плажи била би потпуно другачија него данас. Није било редова луксузних лежаљки и није се бирало која плажа има бољи кафић и лепше сунцобране, већ би свако носио свој пешкир и смештао га тамо где је мислио да је најбоље.
Многи туристи су чак на плажу долазили без икаквог инвертара, спремни да се опусте и уживају.
Интернет? Није био ни у плану. Уместо тога, сви су били фокусирани да се друже и ћаскају, а атмосфера која је владала била је хармонична без трке за најбољим местом на плажи.
На плажама се играла одбојка или игре са лоптом у води, док би деца већ првог дана пронашла велику дружину остале деце са којом би се спријатељила и дружила свих осталих дана.
Људи нису били стално на мрежи и доступни, те би одмор заиста био одмор. Можда нам управо из тог разлога често наиђе талас носталгије када се присетимо како је пут на море изгледао некада.
Преузмите андроид апликацију.
